Nova longitudinalna studija Univerziteta u Torontu naglašava značajnu štetu mentalnom zdravlju pandemije COVID-19 kod starijih osoba sa istorijom moždanog udara.
Istraživači su ispitali uzorak od preko 500 starijih odraslih osoba sa istorijom moždanog udara iz Kanadske longitudinalne studije o starenju, velikog skupa podataka starijih Kanađana. Njihovi nalazi su ukazali na visok nivo depresije u ovoj populaciji tokom pandemije COVID-19. Oni izveštavaju o svojim nalazima u Međunarodnom časopisu za gerijatrijsku psihijatriju.
„Ljudi koji su doživeli moždani udar već su veoma ranjivi na štetne ishode mentalnog zdravlja, kao što je depresija“, rekla je vodeći autor Endi Meknil, asistentkinja u istraživanju na Fakultetu za socijalni rad Faktor-Inventaš (FIFSV) Univerziteta u Torontu.
„Nažalost, pandemija je izazvala toliko poremećaja u zbrinjavanju pacijenata sa moždanim udarom, što ima velike implikacije na fizičko i mentalno blagostanje ove populacije.“
Koristeći longitudinalne podatke, istraživači su uspeli da odvoje ispitanike sa istorijom depresije od onih koji nikada nisu iskusili depresiju pre pandemije. Otkrili su da je jedna od sedam starijih osoba sa istorijom moždanog udara doživjela depresiju po prvi put tokom pandemije.
Kada je analiza bila ograničena na one sa istorijom depresije, prevalencija je bila mnogo veća, pri čemu je jedna od dve od ovih osoba doživjela recidiv ili upornost depresije tokom pandemije.
„Naši nalazi naglašavaju da su se mnogi preživeli moždani udar borili tokom perioda izolacije, čak i među onima koji su bili mentalno zdravi do pandemije“, rekla je koautorka dr Grejs Li. kandidat na Odseku za sociologiju na Univerzitetu Viktorija. „Ovi nalazi naglašavaju važnost skrininga za simptome depresije kod starijih osoba sa istorijom moždanog udara, čak i među onima koji nemaju istoriju depresije.“
Istraživači su takođe ispitali faktore rizika i za prvi početak i za rekurentnu depresiju. Među ispitanicima sa istorijom depresije, funkcionalno oštećenje je bilo povezano sa približno dvostrukim rizikom od depresije tokom pandemije.
„Stariji odrasli koji su tokom života imali i moždani udar i depresiju nisu iznenađujuće populacija koja je bila posebno izložena velikom riziku od depresije tokom pandemije. Funkcionalni status može igrati važnu ulogu u ovoj vezi“, rekla je koautorka Aneisha Taunkue, istraživanje asistent na Institutu za životni tok i starenje Univerziteta u Torontu.
„Veliki broj istraživanja je pokazao da oštećenje nakon moždanog udara u velikoj meri povećava rizik od depresije. Nažalost, pandemija je izazvala mnoge poremećaje u rehabilitacionim službama, potencijalno doprinoseći pogoršanju funkcionalnog statusa ove populacije.“
Ispitanici koji su imali poteškoća da pristupe svojim uobičajenim zdravstvenim uslugama imali su više nego utrostručen rizik od incidentne depresije.
„Pored poremećaja u uslugama rehabilitacije, pandemija je izazvala i druge stresore za pacijente sa moždanim udarom, kao što su odloženi pregledi i intravenska tromboliza“, izvestila je koautorka Ishnaa Gulati, student master studija javnog zdravlja na Univerzitetu u Torontu u Dalla Lani. Škola javnog zdravlja.
„Doživljavanje izazova sa pristupom zdravstvenoj zaštiti može biti izuzetno stresno, posebno za pojedince sa složenim zdravstvenim potrebama. Naši nalazi podvlače uticaj koji kontinuitet zdravstvene zaštite može imati na mentalno zdravlje.“
Stariji odrasli sa istorijom moždanog udara koji su se često osećali usamljeno na početku pandemije imali su veću verovatnoću da dožive novonastalu depresiju nego njihovi vršnjaci koji se nisu često osećali usamljeno.
„Postoji snažna literatura koja pokazuje da je usamljenost glavni faktor rizika za depresiju. Zbog povećanog rizika od ozbiljnih ishoda COVID-19, moguće je da su oni sa moždanim udarom bili oprezniji u pridržavanju preporuka o fizičkom distanciranju i ograničavanju društvene interakcije. , potencijalno povećavajući osećaj usamljenosti i društvene izolacije“, rekla je viši autor Esme Fuller-Thomson, profesor na FIFSV-u i direktor Instituta za životni kurs i starenje.
Među ispitanicima koji nisu imali istoriju depresije, takođe je utvrđeno da status imigranta približno utrostručuje rizik od incidentne depresije.
„Rano u pandemiji, primećeno je da kanadske zajednice sa velikim udelom imigranata imaju nesrazmerno visok rizik od morbiditeta i mortaliteta uzrokovanog COVID-19, što je verovatno povećalo psihološki stres među pojedincima u ovim zajednicama“, rekao je Jing Đijang, viši epidemiolog u Agencija za javno zdravlje Kanade.
Utvrđeno je da porodični stresori, kao što su odvajanje od porodice i izazovi nege, povećavaju rizik od incidenta i ponavljanja depresije.
„Ljudi koji su doživeli moždani udar mogu da se oslone na podršku svojih najmilijih kako bi pomogli u oporavku. Za mnoge porodice, pandemija je stvorila značajne izazove za brigu ili situacije u kojima su voljeni bili razdvojeni zbog bolesti ili zabrinutosti da će se zaraziti COVID-om“, rekla je Margaret de Gro. , naučni menadžer u Agenciji za javno zdravlje Kanade. „Otkrili smo da je ovo u velikoj meri povećalo rizik od depresije za ovu populaciju.
Istraživači su takođe sproveli analizu osetljivosti kako bi ispitali prevalenciju incidenata i ponavljajuće depresije među ljudima sa istorijom moždanog udara između dva ranija intervala pre pandemije. Utvrdili su da je prevalencija depresije bila značajno niža u periodu pre pandemije, naglašavajući jedinstveni uticaj COVID-19 na stanje mentalnog zdravlja ove populacije.
„Naše istraživanje pomaže da se kliničari informišu o nekim od važnih faktora rizika za depresiju među onima sa istorijom moždanog udara“, rekao je Fuler-Tomson. „Nadamo se da ovi rezultati mogu pomoći u informisanju ciljanog skrininga i intervencije, a zauzvrat podržavaju mentalno zdravlje ove populacije.“
