Istraživači su otkrili da jedan ključni zdravstveni pokazatelj, krvni pritisak, uzet u sedmoj godini života, može imati značajan uticaj na rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti decenijama kasnije. U studiji koju su sproveli istraživači iz različitih institucija u SAD-u, deca sa povišenim krvnim pritiskom (u 90. do 94. percentilu) ili hipertenzijom (u 95. percentilu ili više) su bila 40 do 50 procenata sklonija ranoj smrti zbog kardiovaskularnih bolesti. „Bili smo iznenađeni što je visok krvni pritisak u detinjstvu povezan sa ozbiljnim zdravstvenim stanjima mnogo godina kasnije,“ izjavila je epidemiolog Aleksa Fridman sa Severozapadnog univerziteta.
Iako je rizik od smrti značajan, važno je staviti ove brojke u kontekst. Istraživači su analizirali medicinske podatke prikupljene o 37.081 detetu rođenom u SAD-u između 1959. i 1965. godine, uključujući merenje krvnog pritiska u sedmoj godini. Praćenje je sprovedeno decenijama kasnije, kada su učesnici imali oko pedeset godina.
Od desetina hiljada ispitanika, skoro 500 je umrlo od kardiovaskularnih bolesti, uključujući i neke koji nisu imali povišen krvni pritisak, što ukazuje na to da se ne radi o velikim brojevima. Krvni pritisak je meren samo jednom u sedmoj godini, umesto da se prati tokom života učesnika, što dodatno ograničava pouzdanost zaključaka.
Međutim, povećanje rizika od smrtnosti je dovoljno značajno da rezultati zaslužuju dalja istraživanja, naglašavajući važnost kardiovaskularnog zdravlja čak i u vrlo mladom uzrastu. „Visok krvni pritisak kod dece može imati ozbiljne posledice tokom njihovih života,“ kaže Fridman. „Važno je biti svestan merenja krvnog pritiska kod vaše dece.“
Postoji mnogo faktora koji doprinose kardiovaskularnim bolestima, pa je važno napomenuti da je 359 ispitanika iz porodica sa više dece uključene u istraživanje. Rezultati među decom sa istim porodičnim poreklom bili su slični ukupnim brojkama, što sugeriše da je krvni pritisak ključan faktor, a ne ishrana ili životna sredina.
Dalja istraživanja mogla bi uzeti u obzir dodatne uticaje na rizik od kardiovaskularnih bolesti, kao što su oralna higijena i genetski faktori, istražujući faktore koji bi mogli imati rani uticaj. Podaci o krvnom pritisku za ovu studiju prikupljeni su u 1950-im i 1960-im godinama – deca danas se suočavaju sa različitim pritiscima u pogledu zdravlja i blagostanja. Istraživanja su pokazala da vežbanje, ishrana i stres mogu uticati na merenja krvnog pritiska.
Ovi nalazi su predstavljeni u istraživačkom pismu, koje pruža vrlo kratak pregled studije. Međutim, naglašava još jednu snažnu vezu između zdravlja u detinjstvu i zdravlja u odraslom dobu, što nam pruža prilike da uspostavimo dobre zdravstvene navike od ranog uzrasta. Pored povećanja rizika od kardiovaskularnih bolesti, visok krvni pritisak je povezan i sa bolestima bubrega, gubitkom vida, seksualnom disfunkcijom i aterosklerozom, gde se potencijalno štetni plakovi nakupljaju u arterijama.
