Novo istraživanje je otkrilo veliki uticaj poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) naglašavajući ranjivosti mentalnog zdravlja, rizike po fizičko zdravlje i društvene implikacije, naglašavajući potrebu za holističkim pristupom za pravilno upravljanje ovim stanjem.
Sveobuhvatan pregled stručnjaka sa Fakulteta za psihologiju Univerziteta u Notingemu i Instituta za mentalno zdravlje u saradnji sa Univerzitetom Notingem Trent analizirao je više od 125 recenzija. Rezultati ističu spektar zdravstvenih i životnih rizika povezanih sa ADHD-om.
Pregled, objavljen u Frontiers in Psychiatry, služi kao ključni korak ka poboljšanju razumevanja i upravljanja ADHD-om, utirući put za ciljanije intervencije i poboljšane ishode za pojedince koji žive sa ovim poremećajem.
Studija identifikuje niz ranjivosti mentalnog zdravlja povezanih sa ADHD-om, uključujući zavisnost, samoubistvo, poremećaje u ishrani, poremećaje raspoloženja i poremećaje ličnosti, naglašavajući važnost prilagođenih intervencija za pojedince sa ovim stanjem.
Pregled takođe naglašava značajne rizike za fizičko zdravlje povezane sa ADHD-om, kao što su gojaznost, poremećaji spavanja, problemi oralne higijene, povrede i somatske bolesti, naglašavajući neophodnost integrisanih modela nege.
Tri ključna simptoma ADHD-a uključuju hiperaktivnost, impulsivnost i nepažnju i utiču na oko 5% stanovništva Velike Britanije i pogađaju jedno dete u svakoj učionici i 3% odraslih, utičući na sve aspekte života, kuće, obrazovanja, posla, odnosa i zdravlja. . Ljudi sa ADHD-om imaju 60% veću verovatnoću da će se razvesti, 30% veći rizik od samoubistva ili 35% veće šanse da dožive nesreću.
Osim zdravlja pojedinca, studija istražuje društvene implikacije, otkrivajući uticaje na uvredljivo ponašanje, kriminal, nasilje, izazove pri zapošljavanju, obrazovanje, kvalitet života, odnose i rizična ponašanja.
Doktorka Blandin Frenč je istraživač sa iskustvom ADHD-a na Fakultetu za psihologiju i Institutu za mentalno zdravlje Univerziteta u Notingemu i vodila je studiju. Blandin je prethodno 13 godina radila u ugostiteljstvu kao menadžer restorana. Ali nakon što je kao odrasla osoba dobila sopstvenu dijagnozu ADHD-a, stekla je dublje razumevanje svojih stilova učenja i potrebe da uči drugačije, što joj je omogućilo da ide na univerzitet.
„Holistička perspektiva predstavljena u pregledu naglašava neophodnost promene paradigme u pristupu ADHD-u. Idući dalje od uskog fokusa na upravljanje simptomima, sve je veće prepoznavanje potrebe za sveobuhvatnim modelima nege koji obuhvataju mentalno zdravlje, fizičko zdravlje, i društveni faktori.
„Integracija ovog sveobuhvatnog razumevanja u ADHD diskurs smatra se ključnom za razvoj ciljanih intervencija i pružanje nege.
„Usvajanjem holističkog pristupa, zainteresovane strane kao što su kliničari, nastavnici ili roditelji mogu bolje da se pozabave različitim izazovima koje postavlja ADHD i poboljšaju opšte blagostanje pojedinaca pogođenih ovim stanjem“, kaže dr Frenč.
NHS Engleska je nedavno osnovao radnu grupu koja će razmotriti pružanje usluga i njihov uticaj na osobe sa ADHD-om. Cilj radne grupe je da razvije zajednički pristup nezi koji obuhvata sektore obrazovanja, nege, zdravstva i krivičnog pravosuđa.
Dr Frenč dodaje: „Razvoj ove radne grupe je pozitivan korak napred u razvoju boljeg pristupa brizi za osobe sa ADHD-om. Nadamo se da naše istraživanje može pomoći da se informišemo o nekim od ovih radova i da usluge za osobe sa ADHD-om mogu biti Na primer, komunikacija zdravstvenih radnika o fizičkim rizicima mogla bi pomoći porodicama da traže raniju podršku za ove manje poznate probleme.
„Raspon i ozbiljnost problema sa kojima se suočavaju pojedinci sa ADHD-om zahtevaju procenu i lečenje ADHD-a da postanu prioritetniji“, kaže profesor Dejvid Dejli, šef primenjene psihološke prakse na Univerzitetu Notingem Trent, koautor rada.
