Istraživači Florei pronašli su dokaze o višim nivoima plastične hemikalije bisfenola A (BPA) kod trudnica koje su rodile sinove sa autizmom.
Istraživanje objavljeno u Nature Communications, koje su predvodili naučnici Florei, dr Vah Chin Boon i profesor Anne-Louise Ponsonbi, podržava hipotezu o mogućoj vezi između autizma i izloženosti plastičnim hemikalijama u materici.
Profesor Ponsonbi je rekao da su istraživači analizirali dve velike kohorte rođenja – Barvon Infant Studi (BIS) u Australiji i Kolumbijski centar za zdravlje i životnu sredinu dece u SAD.
„Izloženost plastičnim hemikalijama tokom trudnoće je već pokazala u nekim studijama da je povezana sa kasnijim autizmom kod potomaka“, rekao je profesor Ponsonbi.
„Naš rad je važan jer demonstrira jedan od potencijalno uključenih bioloških mehanizama. BPA može poremetiti hormonski kontrolisan razvoj fetalnog mozga muškog fetusa na nekoliko načina, uključujući utišavanje ključnog enzima, aromataze, koji kontroliše neurohormone i posebno je važan u razvoju fetalnog muškog mozga. Čini se da je ovo deo slagalice autizma.“
Studija je ispitivala decu sa nižim nivoom enzima aromataze, koji u mozgu pretvara testosteron u neuroestrogen, rekao je profesor Ponsonbi.
Veza između prisustva BPA i autizma bila je posebno očigledna kod prve petine dečaka koji su ranjivi na svojstva ove hemikalije koja ometaju endokrini sistem. To jest, oni sa nižim nivoom enzima aromataze. Studija je otkrila da su dečaci u toj grupi, koji su rođeni od majki sa višim nivoom BPA u urinu u kasnoj trudnoći, bili:
U laboratorijskom radu, dr Boon je proučavao uticaj prenatalnog BPA na miševe.
„Otkrili smo da BPA potiskuje enzim aromataze i da je povezan sa anatomskim, neurološkim i promenama u ponašanju kod mužjaka miševa koje mogu biti u skladu sa poremećajem autističnog spektra“, rekao je dr Boon.
„Ovo je prvi put da je identifikovan biološki put koji bi mogao pomoći da se objasni veza između autizma i BPA“, rekla je ona.
Profesor Ponsonbi je rekao da su BPA, slični bisfenoli i druge plastične hemikalije sa efektima endokrinih poremećaja sada široko rasprostranjeni i pojedincima je gotovo nemoguće da ih izbegnu.
„Svi mi unosimo plastične hemikalije na mnogo načina — unošenjem plastične ambalaže za hranu i piće, udisanjem isparenja za renoviranje doma i kroz kožu iz izvora kao što je kozmetika. Postoji toliko mnogo načina na koje ove hemikalije ulaze u naša tela, tako da nije iznenađujuće da BPA je bio prisutan u velikom delu ženskih uzoraka urina koje smo proučavali. Za nas je važno da razumemo kako ova plastika utiče na naše zdravlje“, rekao je profesor Ponsonbi.
Ovi nalazi se sada unose u regulatore javne bezbednosti koji ažuriraju bezbednosne preporuke o izloženosti proizvedenim hemikalijama, uključujući plastične hemikalije, tokom trudnoće i ranog života.
Tim je takođe tražio načine da smanji štetni efekat BPA na sistem aromataze.
Dr Boon je dodao da bi vrsta masne kiseline koja se zove 10-hidroksi-2-decenoična kiselina testirana na miševima mogla biti vredna daljeg istraživanja.
„10-hidroksi-2-decenoična kiselina pokazuje rane indikacije potencijala u aktiviranju suprotstavljenih bioloških puteva za poboljšanje karakteristika sličnih autizmu kada se daje životinjama koje su prenatalno bile izložene BPA. Zahvaća dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li se ovaj potencijalni tretman može realizovati kod ljudi“.