U poslednje tri decenije (1990–2019) zabeleženo je zapanjujućih 79% porasta novih slučajeva raka među mlađim od 50 godina širom sveta, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu otvorenog pristupa BMJ Onkologija.
Rak dojke predstavlja najveći broj slučajeva „ranog početka“ u ovoj starosnoj grupi u 2019. Ali rak dušnika (nazofarinksa) i prostate najbrže je rastao od 1990. godine, otkriva analiza. Karcinomi koji su izazvali najveći broj smrtnih slučajeva i koji su najviše ugrožavali zdravlje među mlađim odraslim osobama u 2019. bili su rak dojke, dušnika, pluća, creva i želuca.
Ovi nalazi su dobili mudrost o vrstama karcinoma koji tipično pogađaju mlađe od 50 godina, sugeriše povezani uvodnik.
Dok je rak češći kod starijih ljudi, dokazi sugerišu da broj slučajeva među mlađim od 50 godina raste u mnogim delovima sveta od 1990-ih. Ali većina ovih studija se fokusirala na regionalne i nacionalne razlike; a malo ko je posmatrao ovo pitanje iz globalne perspektive ili faktore rizika za mlađe odrasle osobe, kažu istraživači.
U pokušaju da popune ove praznine u znanju, oni su se oslanjali na podatke iz studije o globalnom teretu bolesti iz 2019. za 29 karcinoma u 204 zemlje i regiona.
Oni su posmatrali incidencu (novi slučajevi), smrti, zdravstvene posledice (godine života prilagođene invalidnosti ili DALI) i faktore rizika koji su doprineli za sve one uzrasta od 14 do 49 godina da bi procenili godišnju procentualnu promenu između 1990. i 2019.
U 2019. godini, broj novih dijagnoza raka kod mlađih od 50 godina iznosio je 1,82 miliona, što je povećanje od 79% u odnosu na broj iz 1990. godine. Sve u svemu, rak dojke predstavlja najveći broj ovih slučajeva i povezanih smrtnih slučajeva, 13,7 odnosno 3,5/100.000 globalne populacije.
Ali novi slučajevi ranog ranog raka dušnika i raka prostate najbrže su porasli između 1990. i 2019. godine, sa procenjenim godišnjim promenama u procentima od 2,28% i 2,23%, respektivno. Na drugom kraju spektra, rani početak raka jetre opada za oko 2,88% svake godine.
Više od milion (1,06) mlađih od 50 godina umrlo je od raka 2019. godine, što je povećanje od nešto manje od 28% u odnosu na broj iz 1990. godine. Nakon raka dojke, karcinomi koji su zahtevali najveći broj smrtnih slučajeva i posledično lošeg zdravlja bili su oni dušnika, pluća, želuca i creva, sa najvećim porastom smrtnih slučajeva među ljudima sa rakom bubrega ili jajnika.
Najveće stope ranih karcinoma u 2019. bile su u Severnoj Americi, Australaziji i Zapadnoj Evropi. Ali zemlje sa niskim do srednjim prihodima su takođe pogođene, sa najvišom stopom smrtnosti među mlađim od 50 godina u Okeaniji, istočnoj Evropi i centralnoj Aziji.
A u zemljama sa niskim do srednjim prihodima, rak u ranoj fazi imao je mnogo veći uticaj na žene nego na muškarce, u smislu smrti i kasnijeg lošeg zdravlja.
Na osnovu uočenih trendova u poslednje tri decenije, istraživači procenjuju da će globalni broj novih slučajeva raka i povezanih smrtnih slučajeva porasti za dodatnih 31% i 21%, respektivno, 2030. godine, sa onima u 40-im godinama najviše. u riziku.
Genetski faktori će verovatno imati ulogu, kažu istraživači. Ali dijete bogato crvenim mesom i soli, a malo voća i mleka; konzumiranje alkohola ; i upotreba duvana su glavni faktori rizika koji leže u osnovi najčešćih karcinoma kod mlađih od 50 godina, uz fizičku neaktivnost, višak kilograma i faktore koji doprinose visokom šećeru u krvi, pokazuju podaci.
Istraživači priznaju različita ograničenja za svoje nalaze: u principu, varijabilni kvalitet podataka registra raka u različitim zemljama je možda doveo do nedovoljnog izveštavanja i nedovoljne dijagnoze, sugerišu. I još uvek nije jasno u kojoj meri skrining i rano izlaganje faktorima životne sredine mogu uticati na uočene trendove, dodaju oni.
Ali, ističu lekari iz Centra za javno zdravlje, Kvins univerziteta u Belfastu, u povezanom uvodniku, „Nalazi… izazivaju percepciju vrste raka dijagnostikovanog u mlađim starosnim grupama“.
Oni naglašavaju: „Potpuno razumevanje razloga koji pokreću uočene trendove ostaje neuhvatljivo, iako faktori životnog stila verovatno doprinose, a istražuju se nova područja istraživanja kao što su upotreba antibiotika, mikrobiom creva, zagađenje vazduha na otvorenom i izloženost u ranom životu.“
Oni zaključuju: „Hitno su potrebne mere prevencije i ranog otkrivanja, zajedno sa identifikovanjem optimalnih strategija lečenja ranih karcinoma, koje bi trebalo da uključuju holistički pristup koji se bavi jedinstvenim potrebama podrške za mlađe pacijente.
Oni dodaju: „Postoji hitna potreba za partnerstvom, saradnjom i distribucijom resursa na globalnom nivou kako bi se postigli ovi ciljevi“.
