Centar za istraživanje Ciclotron na Univerzitetu u Liježu otkriva da telo koje spava takođe reaguje na spoljašnji svet tokom sna, objašnjavajući kako neke informacije iz senzornog okruženja mogu uticati na kvalitet sna.
Istraživači sa Univerziteta u Liježu sarađivali su sa Univerzitetom u Friburgu u Švajcarskoj kako bi istražili da li je telo zaista odvojeno od spoljašnjeg sveta tokom spavanja. Da bi to uradili, fokusirali su se na to kako se otkucaji srca menjaju kada čujemo različite reči tokom spavanja. Otkrili su da opuštajuće reči usporavaju srčanu aktivnost kao odraz dubljeg sna iu poređenju sa neutralnim rečima koje nisu imale takav efekat usporavanja.
Ovo otkriće je predstavljeno u Journal of Sleep Research i baca novo svetlo na interakcije mozga i srca tokom spavanja.
Matthieu Koroma (Fond za naučna istraživanja—FNRS postdoktorski istraživač), Christina Schmidt i Athena Demertzi (oboje Fond za naučna istraživanja—FNRS istraživački saradnik) iz GIGA Ciclotron Research Center na ULiegeu udružili su se sa kolegama sa Univerziteta u Fribourgu na prethodnom studija koja analizira podatke o mozgu (elektroencefalogram) koja pokazuje da opuštajuće reči povećavaju trajanje dubokog sna i kvalitet sna, pokazujući da možemo pozitivno uticati na san koristeći smislene reči.
Autori su pretpostavili da mozak takođe ostaje u stanju da tumači senzorne informacije na način koji naše telo čini opuštenijim nakon što čujemo opuštajuće reči tokom sna. U ovoj novoj studiji, autori su imali priliku da analiziraju srčanu aktivnost (elektrokardiogram) kako bi testirali ovu hipotezu i otkrili da srce usporava svoju aktivnost tek nakon izlaganja opuštajućih, ali ne i kontrolnih reči.
Markeri srčane i moždane aktivnosti su zatim upoređeni da bi se otkrilo koliko su doprineli modulaciji sna putem slušnih informacija. Zaista je predloženo da srčana aktivnost doprinese načinu na koji direktno percipiramo svet, ali takvi dokazi su do sada dobijeni u budnom stanju.
Ovim rezultatima, istraživači iz Uliježa su pokazali da je to tačno i u snu, nudeći novu perspektivu o suštinskoj ulozi telesnih reakcija izvan podataka iz mozga za naše razumevanje sna.
„Većina istraživanja sna fokusira se na mozak i retko istražuje telesne aktivnosti“, kaže dr Šmit.
„Ipak pretpostavljamo da su mozak i telo povezani čak i kada ne možemo u potpunosti da komuniciramo, uključujući san. I informacije o mozgu i telu tada treba da se uzmu u obzir da bismo potpuno razumeli kako razmišljamo i reagujemo na našu okolinu“, objašnjava dr Demertzi.
„Slobodno smo podelili našu metodologiju prateći principe otvorene nauke, nadajući se da će alati koji su pomogli da se dođe do ovog otkrića inspirisati druge istraživače da proučavaju ulogu srca u drugim funkcijama spavanja“, zalaže se dr. Koroma.
Ovaj rad nudi sveobuhvatniji pristup modulaciji funkcija spavanja senzornim informacijama. Posmatrajući srčane reakcije na zvukove, možemo, na primer, u budućnosti proučavati ulogu tela u načinu na koji zvuci utiču na emocionalnu obradu sećanja tokom spavanja.
