U pilot studiji od 165 ljudi, istraživači Klinike Mejo su razmatrali efikasnost dva različita pristupa gubitku težine: standardne intervencije u načinu života i individualizovane terapije. Standardna intervencija u načinu života uključivala je smanjenu ishranu, vežbe i terapiju ponašanja. Individualizovani pristup se zasnivao na fenotipovima i uključivao je različite intervencije u zavisnosti od preovlađujućeg osnovnog uzroka gojaznosti kod osobe. Dijeta zasnovana na fenotipovima uzima u obzir genetske i fenotipske karakteristike osobe kako bi kreirala prilagođeni plan ishrane koji bi trebao optimizirati zdravlje i blagostanje.
Istraživači su uporedili da li bi intervencije u ishrani i načinu života prilagođene fenotipovima gojaznosti bolje funkcionisale od standardnih intervencija u načinu života na gubitak težine, kardiometaboličke faktore rizika i fizičke varijable koje doprinose gojaznosti. Kardiometaboličko zdravlje opisuje vezu između srca i krvnih sudova i energije i hemijskih procesa u telu. Pokriva širok spektar poremećaja i faktora rizika koji doprinose srčanim oboljenjima i metaboličkom sindromu.
Kod odraslih sa gojaznošću, intervencije u načinu života prilagođene fenotipu dovele su do većeg gubitka težine od standardnih intervencija u načinu života sa smanjenom kalorijskom dijetom, vežbanjem i terapijom ponašanja.
„Rezultati naglašavaju važnost identifikovanja osnovnog uzroka gojaznosti kao složene bolesti sa mnogo faktora“, kaže Andre Acosta, MD, Ph.D., istraživač gojaznosti klinike Maio i poslednji autor studije.
Fenotip gojaznosti se zasniva na uzroku bolesti i komponentama ponašanja i obuhvata tri glavne oblasti:
Četiri efektivna fenotipa ovih oblasti uključuju abnormalnu sitost, merenu kalorijama koje su unesene do neprijatne sitosti; abnormalno trajanje punoće; emocionalno ponašanje u ishrani; i abnormalna potrošnja energije u mirovanju.
Istraživači su izvestili da su ljudi koji su koristili intervencije u načinu života prilagođene fenotipu pokazali značajno poboljšanje u nekim ciljanim oblastima, kao što su abnormalna punoća i emocionalna ishrana.
„Rezultati ove studije podržavaju potrebu za funkcionalnom klasifikacijom zasnovanom na fenotipu [pacijencija u lečenju gojaznosti] umesto da se oslanjaju samo na broj na skali, merenje tela ili [ako imaju] bolesti povezane sa gojaznošću, kao što su bolesti srca, visok krvni pritisak i određeni karcinomi“, kaže dr Akosta.
Dr Akosta kaže da je potrebno više istraživanja da bi se procenio dugoročni efekat pristupa zasnovanog na fenotipu. Konkretno, u daljim studijama će možda biti potrebno da se sagledaju druge fizičke i metaboličke varijable da bi se razumeli ljudi bez identifikovanog fenotipa.
Dr Akosta takođe napominje da se efekti terapije na dva pristupa moraju ispitati nezavisno. Ljudi sa komponentom emocionalne ishrane primili su intenzivniju intervenciju, sa 24 sesije modifikacije ponašanja, kako bi se pozabavili ovom osnovnom osobinom koja može imati vodeću ulogu u razvoju gojaznosti.
„Više istraživanja će poboljšati prilagođeni pristup predložen na osnovu podataka“, kaže dr Akosta. „Nastavićemo da radimo na individualizovanoj terapiji gojaznosti usmerenoj na specifične osobine kako bismo identifikovali pravu terapiju za pravog pacijenta.“
