Depresija i potres mozga povezan sa sportom su neurološka stanja koja imaju mnogo simptoma koji se preklapaju i neizvesne vremenske linije oporavka.
Studija koju su vodili istraživači sa Odeljenja za kineziologiju Penn State pokazala je da je istovremena pojava depresije i potresa povezana sa znatno lošijim simptomima za oba stanja. Pored toga, istraživači su otkrili da su električni signali u mozgu više poremećeni među ljudima sa potresom mozga i depresijom nego među ljudima sa samo jednim od ovih stanja.
Oven Grifit, doktorant kineziologije, i njegov doktorski savetnik, Semjon „Sam“ Slobounov, profesor kineziologije, predvodili su tim istraživača koji su koristili objektivne mere povezivanja mozga i simptoma koji su sami prijavili da bi razumeli kako potres mozga i depresija različito utiču na ljude sa potres mozga, ali bez istorije depresije, ljudi sa depresijom, ali koji nisu imali potres mozga i ljudi sa oba.
Rezultati studije objavljeni su u Brain Research.
„Iz kliničkih istraživanja razumemo da se mnogi simptomi koji se obično povezuju sa depresijom u izolaciji takođe pojavljuju nakon potresa mozga“, rekao je Grifit.
„Takođe znamo da se ljudi koji imaju depresiju sporije oporavljaju od potresa mozga. Dakle, želeli smo da izmerimo – i subjektivno i objektivno – da li ova dva neurološka stanja takođe imaju složeni efekat jedno na drugo, a naša studija je pokazala da imaju. “
Istraživači su regrutovali 10 muških i 25 ženskih učesnika fakultetskog uzrasta. Svaki učesnik je stavljen u jednu od četiri grupe, u zavisnosti od njihove dijagnostičke istorije depresije i potresa mozga.
Grupe su uključivale zdravu kontrolnu grupu bez depresije ili potresa mozga, one kojima je nedavno dijagnostikovan potres mozga povezan sa sportom, ali nisu imali istoriju depresije, one koji su imali istoriju depresije, ali bez potresa mozga, i one sa oba slučaja. depresije i nedavne dijagnoze potresa mozga u vezi sa sportom.
Svi učesnici su popunili ankete mereći simptome depresije i potresa mozga. Učesnici koji su imali i depresiju i potres mozga prijavili su skoro dvostruko više simptoma depresije nego učesnici koji su imali samo depresiju ili potres mozga. Pored toga, učesnici koji su imali i depresiju i potres mozga prijavili su znatno lošije i duže simptome nakon potresa nego učesnici koji su imali potres mozga bez istorije depresije.
Pored anketa, istraživači su merili povezanost mozga učesnika pomoću elektroencefalografije (EEG). Da bi se prikupili EEG podaci, senzori se postavljaju na glavu učesnika i mere električnu aktivnost u mozgu. Istraživači su rekli da je EEG korišćen samo za proučavanje potresa mozga ili depresije u prethodnim studijama.
Istraživači su merili alfa moždane talase učesnika, koji se generišu kada je um budan, ali nije aktivno angažovan u zadatku. Alfa talasi su kolokvijalno poznati kao „frekvencija meditacije“ jer su najplodniji kada su ljudi u budnom ili svesnom stanju, ali niske aktivnosti.
Istraživači su rekli da aktivnost alfa talasa predstavlja dobru osnovnu meru povezanosti mozga koja nije povezana ni sa jednim specifičnim zadatkom. Mere aktivnosti alfa talasa su često reproduktivnije od onih drugih moždanih frekvencija jer su alfa talasi stabilniji i dosledniji od talasa viših frekvencija koji se javljaju tokom aktivnijih i dinamičnijih moždanih stanja.
Prethodne EEG studije su pokazale da kada jedna oblast mozga proizvodi alfa talase, druge oblasti mozga istovremeno postaju aktivne. U ovoj studiji, aktivnost alfa talasa učesnika sa depresijom, potresom mozga ili oba upoređena je sa aktivnošću alfa talasa učesnika u kontrolnoj grupi. Istraživači su otkrili da ljudi sa potresom mozga i depresijom imaju manje koherentne obrasce od drugih u studiji.
EEG merenja su pokazala da je funkcionalna povezanost — označena poremećenom sinhronizacijom električne aktivnosti između oblasti mozga koje se generalno usko pucaju zajedno — među ljudima sa potresom mozga u vezi sa sportom i istorijom depresije značajno poremećena u poređenju sa ljudima u kontrolnoj grupi.
Iako su ljudi u grupama samo za depresiju i samo za potres mozga pokazali određene poremećaje u njihovoj neuronskoj povezanosti, nivo poremećaja je bio mnogo veći među ljudima sa oba stanja.
„Prema našim saznanjima, ovo je prvi put da je neko koristio EEG za proučavanje istovremene pojave potresa mozga i depresije na ovaj način“, rekao je Grifit. „Ova studija je predstavila samo delimičnu sliku obima poremećaja moždane povezanosti, ali ovi rezultati su dovoljno upečatljivi da bi trebalo da inspirišu praktičare da to razmotre u svom lečenju pacijenata.“
Prema istraživačima, sportski lekari i atletski treneri će možda morati da prilagode svoj tretman potresa mozga i depresije. Rekli su da ako neko sa već postojećim mentalnim zdravstvenim stanjem kao što je depresija doživi potres mozga u vezi sa sportom, njihov rok za povratak na atletski teren će možda morati da se produži.
„Moja laboratorija sprovodi istraživanja, ali takođe nudimo ekspertizu grupama lekara u zajednici koje se bave teškim slučajevima, tako što im pružamo detaljne neuropsihološke, slikovne i funkcionalne izveštaje pojedinaca sa potresima mozga“, rekao je Slobounov.
„Kao rezultat toga, redovno viđamo ljude koji se bore da se oporave od potresa mozga i druge ljude koji se brzo oporavljaju. Istorijski, klinički standard je bio da se potres mozga pristupa kao problem sa jedinstvenim rešenjem. Ova studija je pokazala da ljudi sa već postojećim mentalnim zdravstvenim problemima mogu zahtevati više pažnje u oporavku od potresa mozga kako bismo mogli da održimo naše sportiste – i članove opšte populacije – zdravim tokom celog života.“