Prva studija ove vrste o hemiji mozga i strukturi i kvalitetu ishrane od 30 dobrovoljaca pokazuje da ishrana lošeg kvaliteta može dovesti do promena u mozgu koje su povezane sa depresijom i anksioznošću.
Skeniranje mozga pokazuje promene u neurotransmiterima i zapremini sive materije kod ljudi koji imaju lošu ishranu, u poređenju sa onima koji se pridržavaju mediteranske ishrane, koja se smatra veoma zdravom. Istraživači su takođe otkrili da su ove promene povezane sa ruminacijom, delom dijagnostičkih kriterijuma za stanja koja utiču na mentalno zdravlje, kao što su depresija i anksioznost.
Ovo istraživanje su sproveli Univerzitet Reading, Univerzitet Roehampton, FrieslandCampina (Holandija) i Kings College London, a objavljeno je u Nutritional Neuroscience.
Kada neko jede lošu ishranu, postoji smanjena gama aminobutirna kiselina (GABA) i povišen glutamat – oba neurotransmitera, zajedno sa smanjenim volumenom sive materije – u prednjem delu njihovog mozga. Ovo bi moglo objasniti povezanost između onoga što jedemo i kako se osećamo.
Dr Piril Hepsomali, Univerzitet u Readingu, rekao je: „Možemo se dobro hraniti! Na kraju, vidimo da ljudi koji imaju nezdravu ishranu – sa visokim sadržajem šećera i zasićenih masti – imaju neuravnoteženu ekscitatornu i inhibitornu neurotransmisiju, kao i smanjen volumen siva materija u prednjem delu mozga, ovaj deo mozga je uključen u probleme mentalnog zdravlja kao što su depresija i anksioznost.
Tačan razlog zašto ishrana utiče na mozak na ovaj način se još uvek istražuje. Moguće je da gojaznost i obrasci ishrane sa visokim sadržajem zasićenih masti izazivaju promene u metabolizmu glutamata i GABA i neurotransmisije, kao što je pokazano u studijama na životinjama.
Smatra se da različite promene mikrobioma creva, zbog načina ishrane sa visokim sadržajem zasićenih masti, utiču na ćelijske mašine koje pokreću proizvodnju i GABA i glutamata.
Takođe se pokazalo da ishrana sa visokim sadržajem zasićenih masti i šećera smanjuje broj interneurona parvalbumina, koji obavljaju ulogu isporuke GABA tamo gde je potrebna.
Nezdrava ishrana takođe utiče na glukozu, povećavajući nivo glukoze u krvi i insulina. Ovo povećava glutamat u mozgu i plazmi, čime se smanjuje proizvodnja i oslobađanje GABA. Ishrana bogata mastima i holesterolom može izazvati promene u ćelijskim membranama koje takođe menjaju oslobađanje neurotransmitera.
Ove promene u hemiji mozga mogu dovesti do promena u zapremini sive materije mozga, kao što je primećeno u ovoj studiji.
Dr Hepsomali je nastavio: „Želeo bih da primetim da su GABA i glutamat blisko uključeni u apetit i unos hrane. Smanjeni GABA i/ili povećani glutamat takođe mogu biti pokretački faktor u donošenju nezdravog izbora hrane. Dakle, možda postoji kružni odnos između dobrog jedenja, zdravijeg mozga i boljeg mentalnog blagostanja i boljeg izbora hrane za dobru ishranu.“
