Decenijama su lekari lečili decu sa poremećajem pažnje/hiperaktivnosti (ADHD) metilfenidatom, stimulativnim lekom koji se prodaje kao Ritalin i Concerta, što ga čini jednim od najčešće propisivanih lekova usmerenih na centralni nervni sistem. Moglo bi se očekivati da će istraživači do sada znati kako metilfenidat funkcioniše u mozgu, ali malo se zna o mehanizmu delovanja leka. Sada, nova studija nastoji da zatvori ovaj jaz i razume kako metilfenidat reaguje sa kognitivnim kontrolnim mrežama i ponašanjem pažnje.
Nova studija se pojavljuje u Biološkoj psihijatriji: kognitivna neuronauka i neuroimaging.
Ono što istraživači znaju je da osobe sa ADHD-om imaju nižu aktivnost signalizacije dopamina od neurotipičnih pojedinaca u međusobno povezanim moždanim mrežama koje kontrolišu pažnju i ponašanje usmereno na cilj. Konkretno, pretpostavlja se da metilfenidat ublažava simptome ADHD-a povećanjem nivoa dopamina u nucleus accumbens (NAc), čvorištu za dopaminsku signalizaciju.
U novoj studiji, istraživači predvođeni Ioshifumi Mizuno, MD, Ph.D., Veidong Cai, Ph.D., i Vinod Menon, Ph.D., koristili su snimanje mozga kako bi istražili efekte metilfenidata na NAc i tako dalje. -nazvan trostruki mrežni sistem koji igra ključnu ulogu u ponašanjima koja zahtevaju adaptivnu kontrolu pažnje.
Te tri mreže uključuju mrežu salience, frontoparijetalnu i podrazumevanu mrežu. Aberantna aktivnost je otkrivena u NAc-u i u višestrukim moždanim mrežama kod dece sa ADHD-om, što sugeriše da disregulacija u sistemu može biti osnova simptoma ADHD-a i da bi ispravljanje disfunkcije moglo ublažiti te simptome.
„Naši nalazi pokazuju u dve nezavisne kohorte da metilfenidat menja spontanu neuronsku aktivnost u sistemima nagrađivanja i kognitivne kontrole kod dece sa ADHD-om. Promene izazvane lekovima u mrežama kognitivnih kontrola rezultiraju stabilnijom trajnom pažnjom. Naši nalazi otkrivaju novi mehanizam mozga koji leži u osnovi lečenja metilfenidatom kod ADHD-a i informisati razvoj biomarkera za procenu ishoda lečenja“, primetio je dr Menon, Odeljenje za psihijatriju i bihevioralne nauke, Medicinski fakultet Univerziteta Stanford.
Istraživači su koristili funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) za merenje efekata metilfenidata na spontanu aktivnost mozga kod 27 dece sa ADHD-om i 49 tipično u razvoju. Deca sa ADHD-om su skenirana tokom dve različite posete u razmaku od jedne do šest nedelja – jednom dok su primala metilfenidat i jednom dok su primala placebo. (Deca u razvoju nisu primala lekove ili placebo.)
Izvan skenera, deca sa ADHD-om su takođe obavljala standardizovani zadatak za procenu trajne pažnje. Pored toga, istraživači su testirali ponovljivost efekata metilfenidata na spontanu aktivnost mozga u drugoj nezavisnoj kohorti.
Nije iznenađujuće da su deca bolje obavljala zadatke pažnje kada su uzimala lekove. I kao što su istraživači pretpostavili, takođe su videli veću spontanu neuronsku aktivnost u NAc-u i mrežama salience i podrazumevanog režima kada je primenjen metilfenidat. Deca sa ADHD-om koja su pokazala poboljšane promene u obrascima moždane aktivnosti u mreži podrazumevanog režima sa lekovima bolje su radila na zadacima pažnje sa lekovima.
Nalazi su replicirani u dve nezavisne kohorte, pružajući dodatne dokaze da metilfenidat može ublažiti simptome ADHD-a svojim delovanjem na NAc i trostruki mrežni kognitivni sistem.
Cameron Carter, MD, urednik Biological Psichiatri: Cognitive Neuroscience and Neuroimaging, rekao je za studiju: „Nalazi, koji su koristili široko dostupnu tehniku funkcionalne MRI u stanju mirovanja, potvrđuju pozitivne efekte metilfenidata na pažnju kod dece sa ADHD-om i otkrivaju verovatan mehanizam delovanja, kroz poboljšanu koordiniranu aktivnost mreže mozga i verovatno ključnu ulogu za pojačane efekte dopamina u NAc regionu mozga.“
Rad unapređuje razumevanje istraživača o tome kako ADHD utiče na kognitivne kontrolne mreže u mozgu i kako metilfenidat reaguje sa ovim mrežama da bi promenio ponašanje. Nalazi bi mogli da usmere budući rad koristeći snimanje mozga kao klinički koristan biomarker odgovora na tretmane.
