Pušenje se i dalje rangira kao najvažniji uzrok prerane smrti koji se može sprečiti. U radu objavljenom ove nedelje u časopisu PNAS, istraživači sa Harvarda navode nalaze da izazivanje osećanja zahvalnosti kod ljudi koji puše pomaže u smanjenju njihove želje za pušenjem i povećava njihovu verovatnoću da se uključe u program za odvikavanje od pušenja. Oni primećuju da bi ovi nalazi mogli da informišu o novijim pristupima kampanjama za razmenu poruka u javnom zdravlju koje imaju za cilj smanjenje takozvanih „apetitivnih“ rizičnih ponašanja poput pušenja, pijenja i upotrebe droga.
Istraživački tim je izgradio okvir tendencije procene, teorijski model emocionalnog i donošenja odluka, i ranije eksperimentalne studije o povezanosti emocija i rizičnog ponašanja kako bi pretpostavio da bi izazivanje specifične pozitivne emocije zahvalnosti moglo dovesti do smanjenja pušenja. Prethodne meta-analize su zaključile da pozitivne emocije nemaju uticaja na ove vrste ponašanja.
„Konvencionalna mudrost u ovoj oblasti bila je izazivanje negativnih emocija u kampanjama protiv pušenja“, rekao je vodeći istraživač Ke Vang, doktor nauka sa Harvardske škole Kenedi. 2024. „Naš rad sugeriše da takve kampanje treba da razmotre izazivanje zahvalnosti, pozitivne emocije koja izaziva kaskadne pozitivne efekte.“
Kroz seriju studija sa više metoda, istraživači su pronašli dosledne dokaze da je izazivanje osećanja zahvalnosti povezano sa nižim stopama pušačkog ponašanja. Nacionalno reprezentativna istraživanja u SAD i globalni uzorak otkrili su da viši nivoi zahvalnosti koreliraju sa manjom vjerovatnoćom pušenja, čak i nakon što se uračunaju drugi poznati pokretači pušenja.
Eksperimentalne studije su dalje pokazale uzročnost. Izazivanje osećanja zahvalnosti kod odraslih koji puše značajno je smanjilo njihovu želju za pušenjem koju su sami prijavili, dok izazivanje saosećanja ili tuge nije imalo ove korisne efekte. Kritično, izazivanje zahvalnosti je takođe povećalo upis učesnika u onlajn program za odvikavanje od pušenja, pokazujući efekte na stvarno ponašanje u prestanku pušenja.
Ovi nalazi stvaraju prilike za ponovno promišljanje naučnih osnova kampanja protiv pušenja. Istražitelji su ispitali najveću kampanju za borbu protiv pušenja, koju finansiraju državni organi, Saveti bivših pušača, koju su sproveli Centri za kontrolu i prevenciju bolesti. Nažalost, ova značajna kampanja retko je izazvala zahvalnost.
Umesto toga, najčešće izaziva emocije simpatije, tuge i saosećanja – tri emocije koje možda neće proizvesti planirane efekte na ponašanje pri prestanku pušenja. U slučaju tuge, ranije istraživanje istraživačkog tima pokazalo je da izazivanje tuge zapravo povećava želju za pušenjem, kao i intenzitet kojim pušači udišu neposredno nakon što se emocija pokrene.
„U poređenju sa onim koliko novca duvanske kompanije troše na oglašavanje, kampanje za javno zdravstvo imaju mali budžet; potrebno je da maksimalno iskoriste svaki dolar“, rekla je profesorka Dženifer Lerner.
„Teorijski utemeljen i empirijski testiran okvir koji je ovde predstavljen će, nadamo se, pomoći zvaničnicima javnog zdravlja da osmisle efikasnije javne medijske kampanje u širokom spektru rizičnih ponašanja koja imaju osnovne emocionalne komponente.
Za razliku od drugih pozitivnih emocija (npr. sreće, saosećanja i nade), zahvalnost ima jedinstveni kvalitet da ljude čini manje sklonim trenutnom zadovoljstvu i više fokusiranim na dugoročne odnose i zdravlje. Istraživački tim tvrdi da je ovaj jedinstveni efekat povezan sa uticajem emocija na pušenje i želju za prestankom pušenja.
Istraživači veruju da bi osmišljavanje kampanja za razmenu poruka u javnom zdravlju kako bi se efikasnije izazvalo zahvalnost moglo da im pomogne da imaju veći uticaj na smanjenje stope pušenja i drugih rizičnih zdravstvenih ponašanja.
