Istraživači sa Holandskog instituta za rak sastavili su detaljan katalog bakterija koje žive u metastazama raka. Nakon što su analizirali preko 4.000 tumora, oni su bacili svetlo na raznolikost ovih sustanovnika i kako bi mogli da komuniciraju sa ćelijama raka i njihovom okolinom. Na primer, određene bakterije su bile povezane sa lošijim odgovorom na imunoterapiju.
Ova studija utire put ka boljem razumevanju kako bakterije pomažu ili ometaju rak (terapiju) i kako to možemo da iskoristimo u korist pacijenata, kažu istraživači koji su svoje nalaze objavili u časopisu Cell.
Na i u našim telima žive milijarde mikroorganizama: bakterije, virusi i kvasci — naš mikrobiom. Oni su nama potrebni, i njima mi. Bakterije nam pomažu da probavimo hranu, na primer, i sarađuju sa našim imunološkim sistemom u borbi protiv patogena. Bakterije creva su posebno detaljno proučavane, uključujući i kontekst raka. Na primer, oni mogu uticati na efikasnost imunoterapije i hemoterapije.
Ali ovi sićušni sustanovnici takođe žive izvan creva. Bakterije se nalaze u tumorima, na primer. Sa novim tehnikama, istraživači postaju sve bolji u otkrivanju koji su to mikrobi. Ali kako bakterije dospeju do tumora i šta tačno rade tamo ostaje uglavnom nepoznato, zbog čega nije jasno koliko su važne za bolest i efekat tretmana.
Pošto mnogi pacijenti na kraju umiru od metastaza, a mnogi tretmani su usmereni na njih, istraživačke grupe Emile Voest i Lodevik Vessels su bliže pogledale te metastaze. Na kraju krajeva, malo se znalo o bakterijama u ovim tumorima. Zajedno sa svojim kolegama u, između ostalih, Holandskom institutu za rak i Institutu Oncode, sada su mapirali koje su bakterije prisutne u metastazama raka.
U tkivu sa više od 4.000 metastaza 26 vrsta raka, istraživači su analizirali šifru prisutne DNK. Iz tog genetskog materijala možete videti ne samo koje ljudske ćelije postoje, već i koje bakterije – jer i one imaju DNK. U tu svrhu koristili su kliničke informacije i DNK podatke koje je generisala Hartvig Medical Foundation.
Sa tom nezamislivo velikom brdom informacija (400 terabajta), koristili su kompjutersku moć da otkriju koje se bakterije skupljaju na kojim mestima. Ovo je zahtevalo mnogo pametnog programiranja, jer u takvom komadu tkiva ima relativno malo bakterijske DNK.
„Iznenađujuće, nisu samo metastaze raka debelog creva koje sadrže mnogo bakterija“, kaže istraživač Thomas Battaglia. To bi se moglo očekivati jer se većina naših bakterija nalazi u debelom crevu, odakle bi mogle da putuju tokom metastaza do drugih delova tela. „Takođe, koje bakterije su prisutne u metastazama je u velikoj meri povezano sa lokacijom u telu, uslovima tamo i tipom raka.“
Takođe su otkrili vezu između bakterija i efikasnosti terapije. Pacijenti sa karcinomom pluća i fuzobakterijom u metastazama, na primer, lošije su reagovali na imunoterapiju od vršnjaka bez te bakterije. Tomas je rekao: „Takođe smo primetili da što je bakterijska zajednica raznovrsnija, to su aktivnije susedne tumorske ćelije.“
„Naš rad otvara vrata za istraživanje novih oblika lečenja, na primer protiv bakterija koje mogu pomoći tumoru“, kaže koautorka Iris Mimpen. „Pomaže nam da razumemo kako funkcioniše složeno okruženje tumora, okruženje u kojem sve vrste ćelija – uključujući bakterije – žive zajedno i utiču jedna na drugu.“
