Novi model koji su razvili istraživači mogao bi pomoći u informisanju smernica i poboljšanju saveta zasnovanih na dokazima o rizicima i prednostima konzumiranja ribe, posebno tokom trudnoće.
U radu objavljenom u The American Journal of Epidemiologi, istraživači iz Brigham and Vomen’s Hospital, jedan od osnivača Mass General Brighama; Harvard T.H. Chan School of Public Health; Medicinski centar Univerziteta u Ročesteru; i Univerzitet Kornel predstavljaju novi okvir koji uzima u obzir procenjeni prosečan sadržaj žive u konzumiranoj ribi, pomažući da se odvaže štetni efekti žive u odnosu na potencijalne prednosti hranljivih materija koje se nalaze u ribi.
Primenjujući ovaj pristup na populaciju koja jede ribu u Masačusetsu, tim je otkrio da je, generalno, konzumiranje sve veće količine ribe sa niskim sadržajem žive tokom trudnoće bilo korisno, dok je konzumiranje veće količine ribe koja sadrži živu štetno za neurorazvoj.
„Za pacijente koji traže smernice o konzumiranju ribe, javni saveti mogu biti zbunjujući i dovesti do smanjenog unosa ribe“, rekla je viši autor Suzan Korik, MD, iz Brigamovog odeljenja za mrežnu medicinu i Odeljenja za plućnu i intenzivnu medicinu. Korick je takođe član Harvard Chan-NIEHS Centra za zdravlje životne sredine.
„Naša studija otkriva da je konzumiranje više ribe bilo generalno korisno za neurorazvoj kada su trudne osobe konzumirale ribu sa niskim nivoom žive, ali štetno kada su pojedinci konzumirali ribu sa najvišim prosečnim nivoima žive. Važno je da ljudi razmišljaju o tome kakvu ribu jedu umesto da se u potpunosti smanji unos ribe“, rekla je glavna autorka dr Sali Turston sa Medicinskog centra Univerziteta u Ročesteru.
Izlaganje metilživi (MeHg) može dovesti do neurorazvojne toksičnosti. Međutim, mnogi hranljivi sastojci u ribi su korisni za neurorazvoj, uključujući polinezasićene masne kiseline, selen, jod i vitamin D.
Mnoge studije koje ispituju odnos između izloženosti živi i zdravstvenih rezultata mere živu na osnovu njene akumulacije u kosi.
Međutim, oslanjanje samo na uzorke kose onemogućava razdvajanje potencijalno štetnih efekata žive od korisnih efekata unosa ribe. Na primer, konzumiranje puno ribe koja sadrži nizak nivo žive ili vrlo malo ribe koja sadrži velike količine žive može dovesti do istog nivoa žive u uzorku kose, ali ima različite potencijalne rizike po zdravlje.
Rezultati analiza koje koriste uobičajene statističke pristupe ovom pitanju mogu biti izazovni za tumačenje. Da bi odgovorili na ova ograničenja, istraživači su predložili novi model u kojem su razmatrali procenjeni prosečan sadržaj žive u konzumiranoj ribi.
Tim je pogledao podatke učesnika u Nev Bedford Cohort (NBC), studiji koja je pratila 788 dece majki koje žive u blizini lokacije Nev Bedford Harbour Superfund u Masačusetsu.
Pored proučavanja uzoraka kose, tim je koristio podatke ankete iz upitnika o učestalosti hrane koji su majke popunile otprilike 10 dana nakon porođaja. Učesnici su popunili detalje o različitim vrstama ribe koje su konzumirali tokom trudnoće.
Istraživači su posmatrali vezu između konzumiranja ribe – podeljene na nisku, srednju i visoku prosečnu riblju živu – i neurorazvoja među decom u kohorti. Tim je merio neurorazvoj na osnovu testova koeficijenta inteligencije, jezika, pamćenja i pažnje.
Za decu čije su majke konzumirale više ribe u najnižoj kategoriji žive, unos ribe je bio pozitivno (korisno) povezan sa neurorazvojnim ishodima; obrnuto, za decu čije su majke konzumirale ribu sa najvišim nivoima žive, povezanost između unosa ribe i neurorazvojnih ishoda bila je negativna (štetna).
Autori primećuju nekoliko ograničenja za studiju, uključujući i to da su procene žive u ribama, kao i merenje ishrane u anketi, nesavršene. Populacija studije uključivala je samo učesnike u oblasti Nju Bedforda i posmatrala je samo neurorazvojne ishode. Studija takođe ne uzima u obzir varijacije u korisnim hranljivim materijama u konzumiranoj ribi, kao što su sadržaj PUFA ili selena.
„Naš cilj je da naša studija pomogne da se olakša bolja procena odnosa između rizika i koristi od konzumiranja ribe, što je ključna komponenta mnogih zdravih ishrana“, rekla je stariji autor Suzan Korik, dr. Plućna i intenzivna medicina.
Tim se nada da će se budući rad proširiti na ovaj pristup modeliranju, uzimajući u obzir i prosečnu živu i nutritivni sadržaj ribe.
