Odrasli koji se muče sa čitanjem često čitaju sporijim tempom i sa manjom preciznošću u poređenju sa svojim vršnjacima. Takođe mogu imati poteškoća sa veštinama govornog jezika, kao što su poteškoće sa razumevanjem i upotrebom reči, kao i sa prepoznavanjem i radom sa zvucima povezanim sa govornim jezikom.
Veštine čitanja i govornog jezika su usko povezane, a odrasli koji se bore u ovim oblastima mogu biti izloženi većem riziku od govornih poteškoća, kao što je mucanje, neurorazvojni poremećaj koji ometa tok govora osobe.
Članovi fakulteta za obrazovanje i ljudski razvoj Ai Leen Choo, Daphne Greenberg i Hongli Li i stipsa CEHD Amani Talvar (Ph.D. ’19) sproveli su studiju kako bi saznali više o stopama mucanja kod odraslih koji se bore da čitaju i da bolje razumiju odnos između njihovog govora i veštine čitanja. Rad je objavljen u časopisu Journal of Learning Disabilities.
Studija, koja je prva publikacija koja ispituje mucanje kod odraslih koji se bore sa čitanjem, obuhvatila je 120 učesnika. Ove osobe su završile seriju standardizovanih procena u vezi sa čitanjem; odgovarali na pitanja o tome da li su bili testirani na smetnje u učenju, da li su pohađali časove specijalnog obrazovanja i druga slična pitanja; i zamoljeni su da govore o pozitivnom i negativnom iskustvu čitanja.
Istraživački tim je transkribovao usmene odgovore učesnika i analizirao njihove odgovore na poremećaje u govoru. Njihovi rezultati su primetili da je oko 18% učesnika ispunilo kriterijume za mucanje – primetno više od procenjenih 1% opšte populacije koja muca.
„Veća stopa mucanja kod odraslih koji se bore sa čitanjem poklapa se sa neuroimadžing i genetičkim studijama koje su otkrile preklapanja između mucanja i oštećenja čitanja“, rekao je Ču. „Mucanje može prikriti bilo kakva poboljšanja u poboljšanju čitanja, posebno ako procene zahtevaju usmeni govor. Stoga je važno da se skrinira da li ima mucanja u programima za opismenjavanje odraslih.“
Na osnovu standardizovanih procena čitanja studije, odrasli čitaoci sa poteškoćama koji mucaju nisu pokazali slabije veštine čitanja u poređenju sa svojim vršnjacima koji ne mucaju.
Međutim, istraživači su otkrili da odrasli čitaoci sa poteškoćama koji mucaju pokazuju nedostatak sinhronizacije između svojih veština čitanja i čitanja u poređenju sa njihovim vršnjacima koji ne mucaju. Na primer, sposobnost razumevanja čitanja odraslih čitalaca sa poteškoćama koji mucaju nije bila u skladu sa njihovim veštinama fonološke svesti.
„Ovi rezultati sugerišu da odrasli čitaoci koji mucaju imaju problema sa koordinacijom različitih veština čitanja i mogu da koriste različite strategije čitanja u poređenju sa svojim vršnjacima koji ne mucaju“, rekao je Ču. „Nastavnici treba da budu svesni da će uputstva za odrasle čitaoce koji imaju problema sa mucanjem možda morati da se pozabave i strategijama mucanja i čitanja.“
