Šta se zapravo dešava u mozgu u slučajevima depresije? Veruje se da relativno nepoznate moždane ćelije — „astrociti“ — igraju važnu ulogu. U Biomedicinskom centru u Upsali, laboratorijski istraživači pokušavaju da nauče više o njihovoj funkciji kako bi pomogli u stvaranju razumevanja o tome kako izlečiti mentalne bolesti.
Sprovedeno je mnogo istraživanja o funkciji neurona u mozgu. Mnogo manje se zna o ne-neuronskim ćelijama u mozgu, poznatim kao astrociti. U zdravom mozgu, oni osiguravaju da metabolizam radi ispravno i da postoji optimalna signalizacija između neurona.
Međutim, astrociti takođe mogu biti uključeni u bolest. Na primer, povećana aktivnost astrocita može se videti u mozgu pre nego što se dijagnostikuje Alchajmerova bolest. Reaktivnost takođe može postati opasno visoka kod osobe pogođene povredom glave.
Marija Lindskog, istraživač u neurobiologiji, zainteresovala se za astrocite kada je pokušala da mapira šta se dešava u mozgu u slučajevima depresije.
„Ispitivali smo životinjske modele depresije, ali nismo mogli da nađemo ništa loše u neuronima. Zatim smo počeli da posmatramo funkciju astrocita i shvatili da je tu problem. Oni su apsorbovali neurotransmiter manje efikasno i oslobađali više supstance nego što je bilo normalno“, objašnjava Lindskog. „Kao da mozak radi u preniskom stepenu prenosa – manje je snage, ali je lakše ubrzati.
Iako astrociti menjaju svoju funkciju u slučajevima depresije i drugih mentalnih bolesti, trenutno ne postoji lek koji ih direktno cilja.
U laboratoriji Biomedicinskog centra u Upsali pokušavaju da saznaju više o tome kako funkcionišu astrociti. Studentkinja master studija Dunja Alzanburi koristi kultivisane astrocite koje potom izlaže raznim supstancama. Ideja iza studije je da se stvori okruženje koje imitira bolesni mozak. Ona stoga izlaže astrocite supstancama koje su prisutne u pravom mozgu tokom perioda upale ili stresa, na primer.
„Želimo da vidimo da li se astrociti mogu transformisati da postanu reaktivniji. Cilj je da pokušamo da razumemo kako se astrociti odnose na različite bolesti i da razvijemo model na kojem istraživači mogu da se grade“, objašnjava Alzanburi, koji je na master studijama. biomedicinu i izvođenje diplomskog projekta u Lindskogovoj laboratoriji.
Međutim, astrocite je teško proučavati. Njihovi delovi su toliko tanki da se ne vide pod običnim mikroskopom. Takođe postaju manje razgranati kada se uzgajaju nego kada se nalaze u stvarnom moždanom tkivu. Lindskog i Alzanburi objašnjavaju da su ćelije zahtevne, pa je njihovo kultivisanje teško. Međutim, postoji nekoliko alternativa za proučavanje ljudskih astrocita.
„Može biti lakše dobiti uzorke i ćelije od ljudi kada su u pitanju drugi organi u telu, ali ljudski mozak je teži“, napominje Lindskog.
Lindskog primećuje da je frustrirajuće koliko je malo resursa posvećeno istraživanju mentalnih bolesti, posebno imajući u vidu koliko je ljudi pogođeno i koliko patnje to izaziva. Ona se nada da će moći da doprinese ovoj oblasti.
„Vodi me i razumevanje šta se dešava, ali i pronalaženje novih ciljeva lečenja mentalnih bolesti. Stigma povezana sa ovom vrstom bolesti može se smanjiti ako možemo bolje objasniti šta se zapravo dešava u mozgu — ako možemo da pokažemo da zapravo postoji biološki problem.“
