Teksaški A&M Škola veterinarske medicine i biomedicinskih nauka (VMBS), Medicinski fakultet Bejlor i istraživači Teksaške dečije bolnice otkrili su da su meningiomi – najčešći tip tumora mozga kod ljudi i pasa – izuzetno genetski slični.
Ove novootkrivene sličnosti omogućiće lekarima da koriste sistem klasifikacije koji identifikuje agresivne tumore i kod ljudi i kod pasa, a istovremeno otvara vrata za novu i uzbudljivu saradnju između ljudske i životinjske medicine.
Do sada je nedostatak pouzdanih i održivih eksperimentalnih modela bio prepreka razumevanju biologije i razvoju efikasnih tretmana za ove tumore mozga.
„Otkriće da su tumori pasa koji se pojavljuju u prirodi veoma slični njihovim ljudskim kolegama otvara brojne puteve za istraživanje biologije ovih izazovnih tumora“, rekao je dr Akaš Patel, vanredni profesor neurohirurgije na Medicinskom koledžu Bejlor i glavni istraživač na Jan i Dan Neurološki istraživački institut Duncan (Duncan NRI) u Teksaškoj dečijoj bolnici.
„Takođe pruža mogućnosti za razvoj i proučavanje novih tretmana primenljivih i na ljude i na pse.“
Studiju, objavljenu u Acta Neuropathologica, vodio je Patel; dr Jonathan Levine, profesor VMBS i šef Odeljenja kliničkih nauka o malim životinjama (VSCS); i dr Tiemo Kliš, docent na Bejlor koledžu za medicinu i glavni istraživač na Duncan NRI. Docent VSCS dr Beth Boudreau je bila ključni saradnik.
Za projekat, tim je analizirao 62 pseća meningioma iz 27 rasa pasa i otkrio da tumori dele izuzetne sličnosti sa istim vrstama tumora kada se javljaju kod ljudi. Ovo je najveća studija do sada o profilima genske ekspresije meningioma pasa.
Novo otkriće je omogućeno na osnovu nedavnog rada koji je sproveo Patelov tim, kao i prethodnog rada Levina i Boudreaua koji je istraživao gliome, drugu vrstu tumora na mozgu.
Godine 2019, Patel i drugi sa Medicinskog fakulteta Bejlor i Teksaške dečje bolnice otkrili su da mogu da klasifikuju meningiome kod ljudi u tri biološki različita podtipa – MenG A, B i C – analizom njihove RNK. Novi sistem klasifikacije može predvideti ishode pacijenata sa većom tačnošću od standardne analize uzorka tkiva.
„Pošto RNK pokazuje kako se geni tumora aktiviraju, ona omogućava istraživačima da precizno predvide kako će se tumor ponašati – da li će biti agresivan ili će reagovati na određene terapije“, rekao je Levin.
Godine 2020, Levine, Boudreau i kolege iz VMBS-a i Džeksonove laboratorije za genetsku medicinu otkrili su genetske sličnosti između glioma — drugog najčešćeg tipa tumora mozga — kod ljudi i pasa.
Naoružan novim načinom otkrivanja agresivnih tumora i saznanjem da psi i ljudi dele neke osobine tumora na mozgu, Patel se obratio Levineu o primeni nalaza za proučavanje meningioma.
„Na kraju smo se složili da Patelu damo uzorke tumora pasa na kojima smo radili godinama i godinama na arhiviranju, da vidimo da li može da izoluje RNK, što nije uvek lako uraditi“, rekao je Levin. „Uspeo je da proizvede ovaj veoma robustan skup podataka koji je pokazao sličnu strukturu uzorka kao kod ljudskih tumora. Naš tim je takođe pružio dr Patelu ključne podatke o kliničkom ishodu, uključujući odgovore na određene tretmane.“
Sada kada su istraživači uspostavili vezu između tumora u dve vrste, mogu da počnu pripreme za klinička ispitivanja, čije planiranje i finansiranje može potrajati nekoliko godina.
„Zaista smo zainteresovani da stvorimo pobede i za medicinu za ljude i za životinje“, rekao je Levin. „Na primer, nadamo se da ćemo vlasnicima pasa omogućiti pristup terapiji koja nije dostupna nigde drugde u svetu kroz klinička ispitivanja. U isto vreme, te informacije će takođe informisati o sledećem koraku ispitivanja na ljudima.“
Uzgred, posebna grupa istraživača sa Univerziteta Kalifornije, Dejvis, sprovela je sličnu studiju sa odgovarajućim zaključcima o meningiomama kod pasa i ljudi i objavila svoj rad u istom časopisu. Dve istraživačke grupe se raduju saradnji u budućnosti na razvoju tretmana tumora za obe vrste.
„Mislim da postoji sjajna prilika da timovi u Bejloru, Teksasu A&M, Teksas dečjoj školi i Univerzitetu Kalifornije sarađuju na stvaranju kliničkog ispitivanja“, rekao je Levin.
„Ako uradimo jedno ispitivanje, mogli bismo mnogo brže da upišemo pacijente, što bi olakšalo dobijanje većih skupova podataka, što bi rezultiralo jačim nalazima. Dakle, imamo veliki interes da uradimo kolaborativno ispitivanje“, rekao je. „Zaista vidimo tim u Kaliforniji kao potencijalne partnere.
Za sada, sledeći korak je pregledavanje podataka iz obe studije da bi se videlo da li postoje tragovi koji će dovesti do novih terapija.
„Jedna od prednosti ovog projekta je što već imamo sve ove genetske podatke koje možemo koristiti da odlučimo šta bi moglo biti dobar tretman“, rekao je Levin. „Prvi deo nas je veoma dobro podesio da radimo na drugom delu.“