Davanje kritičnih lekova u ranom životu novorođenčadi sa rizikom od cerebralne paralize zbog sumnje na povredu mozga biće sigurnije zahvaljujući istraživačkom timu Univerziteta Alberta.
Lekari odavno znaju da je povreda mozga tokom porođaja vodeći uzrok cerebralne paralize, grupe stanja koja utiču na kretanje i držanje, ali su imali malo mogućnosti da pomognu svojim malim pacijentima. Pored nedostatka dijagnostičkih alata koji bi potvrdili prisustvo povrede mozga, lekari su imali nekoliko intervencija na raspolaganju.
„To je dvostruki efekat“, kaže Lari Unsvort, profesor biomedicinskog inženjerstva i član Instituta za istraživanje zdravlja žena i dece.
Jedna vrsta perinatalne povrede mozga uzrokovane nedostatkom kiseonika, hipoksično-ishemična encefalopatija (HIE), ponekad se leči terapeutskom hipotermijom, u kojoj se telo novorođenčeta hladi kako bi se usporio metabolizam moždanih ćelija i sprečilo dalje oštećenje. Nažalost, ovaj pristup se pokazao neefikasnim u lečenju umerenog do teškog HIE.
Unsvort je krenuo da pronađe rešenje za ovaj problem zajedno sa profesorom pedijatrije Jeromeom Iagerom i članovima istraživačkog tima Jung-Linn Jonathan Iang, Rukhmani Naraianamurthi i Ed Armstrong. Njihovo istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Neuroscience Methods.
„Pitali smo se da li postoji način da se cilja promena u lokalnom moždanom tkivu izazvana HIE kako bi se smanjila oštećenja u mozgu“, kaže Unsvort. „Lako je postaviti pitanje, teško uraditi.
Tim je shvatio da bi odgovor mogao biti u pronalaženju sigurnijeg načina za isporuku antiinflamatornih lekova, koji bi mogli povećati efekte terapeutske hipotermije. Lekovi dolaze sa poznatim zdravstvenim rizicima, ali Ansvort i tim su se zapitali da li postoji način da se lek transportuje do mesta povrede mozga i da se usput oštete drugi organi.
„Dakle, to je ono što smo uradili – razvili smo samosastavljen, peptidni sistem koji bi mogao da prenese deksametazon (kortikosteroid) do mesta povrede u mozgu“, rekao je on.
Ključ efikasnosti sistema je hlađenje samo glave novorođenčeta dok telo održava na normalnoj temperaturi. Molekuli leka se ne aktiviraju sve dok se ne kreću kroz telo i prođu krvno-moždanu barijeru do nižih temperatura mozga. Pošto sistem za isporuku proteina daje tako malu količinu leka, takođe je bezbedno davati ga preventivno.
„Ključ je bio da se omogući neposredan terapijski pristup mozgu novorođenčeta što je ranije moguće nakon rođenja i tokom hipotermije mozga, što je standard nege u svim neonatalnim jedinicama intenzivne nege“, kaže Iager.
Unsvort i njegove kolege sada planiraju da nastave sa razvojem tehnologije kako bi se mogla komercijalizovati i staviti u ruke lekara.
„Ciljani tretman ovih povređenih ćelija mogao bi dramatično poboljšati ishode dece koja pate od ovog stanja“, kaže on.
