Biti u blizini i biti više izložen urbanom zelenom prostoru i plavom (vodenom) prostoru povezano je sa manjim izgledima za kalcifikacija koronarne arterije u srednjim godinama, što je rani marker kardiovaskularnih bolesti.
Asocijacije su bile izraženije među crncima i onima koji žive u naseljima sa nižim socio-ekonomskim statusom, a najjači efekti primećeni su kod crnaca u ekonomski depriviranim naseljima.
Konkretno, crni učesnici sa najvećom dostupnošću reke imali su 32% manje šanse za kalcifikacija koronarne arterije u poređenju sa onima sa najnižom dostupnošću. Crni učesnici sa većim pristupom zelenim površinama imali su do 35% manje šanse za kalcifikacija. Za svaki porast zelene površine za 10% poena, šanse za kalcifikacija koronarne arterije su se smanjivale u proseku za 15%.
Studija je objavljena danas 27. juna Tiraž.
Kalcifikacija koronarne arterije (CAC) je kada se kalcijum nakuplja u plaku koji se nalazi u zidovima koronarnih arterija. To može biti znak rane koronarne arterijske bolesti, koja može izazvati srčani udar.
„Zaštitni efekat pristupa urbanim plavim i zelenim površinama sa kalcifikacijama koronarnih arterija naglašen u našoj studiji naglašava potencijalne prednosti takve infrastrukture, posebno za nedovoljno opservirane populacije sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti“, rekao je odgovarajući autor dr Lifang Hou, a. profesor preventivne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Northvestern Feinberg.
„Naši nalazi pružaju kvantitativne dokaze koji podržavaju ekološke politike kako bi se poboljšala dostupnost i kvalitet stambenih plavih i zelenih površina, koje mogu promovisati dobrobit javnog zdravlja i rješavati rasne i zdravstvene disparitete vezane za susjedstvo.
„Više zelenih i plavih površina može pružiti veće mogućnosti za fizičke aktivnosti, društvene interakcije, oslobađanje od stresa i restauraciju, a sve to je povezano sa poboljšanim metaboličkim i kardiovaskularnim zdravljem“, rekao je Hou.
„Pored toga, pokazalo se da izloženost zelenim i plavim površinama jača imuni sistem ljudi, smanjuje hronične upale i usporava proces biološkog starenja, a sve to je biološki važno za opšte zdravlje ljudi i zdravlje kardiovaskularnog sistema. Potrebno je više studija da bi se u potpunosti razumelo uloga urbanih prirodnih sredina u putevima koji se odnose na zdravlje ljudi“.
Suprotno tome, studija je takođe pokazala da su kraće udaljenosti do parkova povezane sa većim izgledima za CAC u ovim naseljima, pri čemu pojedinci koji imaju najveću pristupačnost parku pokazuju 29% veće šanse za CAC u poređenju sa onima sa najnižom dostupnošću.
„Loše stanje parkova i/ili bezbednosni problemi u nedovoljno opserviranim gradskim četvrtima mogli bi da odvrate korišćenje parka i da spreči stanovnike da u potpunosti iskoriste ove prostore“, rekao je prvi autor studije Kieezu Kim, pomoćni docent preventivne medicine u Feinbergu i docent na Sungkiunkvan. Medicinski fakultet Univerziteta u Južnoj Koreji.
„Iz perspektive javnog zdravlja, rezultati sugerišu potrebu za kontrolom kvaliteta i upravljanjem okolnim okruženjem u naseljima sa nepovoljnim društvenim determinantama zdravlja. Više podataka je opravdano da u potpunosti objasni ovo zapažanje.“
Studija je uključivala 2.960 crno-belih muškaraca i žena (prosečne starosti od 50 godina) iz Birmingema, Alaša, Čikago, Ilinois, Mineapolisa, Minnesota, i Oklanda, Kalifornija, koji su praćeni 25 godina (od 1985-1986. do 2010–2011). Dok je blizina urbanih plavih i zelenih površina povezana sa boljim kardiovaskularnim zdravljem, nekoliko studija je ispitalo ulogu društvenih determinanti zdravlja, kao što su rasa i susedstva sa nižim socio-ekonomskim statusom u ovim udruženjima, posebno sa podacima iz dugoročnih opservacija.
Podaci za ovu studiju su izvučeni iz studije o razvoju rizika od koronarnih arterija kod mladih odraslih (CARDIA), multicentrične prospektivne kohortne studije u četiri urbana grada u SAD. Studija CARDIA počela je 1985–1986. osobe u ranom odraslom dobu (srednja starost 24,8 godina).
Za plave i zelene površine, istraživači su uključili procenat pokrivenosti plavim prostorom, udaljenost do najbliže reke, procenat zelene površine i udaljenost do najbližeg velikog parka u krugu od 5 km od stambenih adresa učesnika. Prisustvo CAC je mereno korišćenjem CT (kompjuterske tomografije) skeniranja kada su učesnici imali oko 50 godina. Istraživači su ispitivali povezanost između svake plave i zelene površine i CAC-a prema rasi i socioekonomskom statusu u komšiluku.
