Nova studija koju su vodili istraživači sa Medicinske škole Icahn na planini Sinai otkrila je ključne razlike u crevnim bakterijama i njihovim metaboličkim nusproizvodima kod novorođenčadi koje mogu predvideti razvoj alergija na kikiriki do sredine detinjstva. Nalazi, objavljeni na mreži 22. avgusta u časopisu Journal of Allergy and Clinical Immunology, mogli bi utrti put novim strategijama za sprečavanje ili lečenje ove sve češće alergije na hranu.
Multicentrična longitudinalna studija pratila je bebe za koje je poznato da su izložene riziku od alergija, ali koje još nisu razvile alergiju na kikiriki. Analizirajući uzorke fekalija iz detinjstva i kasnije u detinjstvu, istraživači su uspeli da identifikuju specifične razlike u crevnim bakterijama i metabolitima koje proizvode između dece koja su imala ili nisu razvila alergiju na kikiriki do oko 9 godina.
Ključni nalazi studije uključuju:
- Bebe koje su kasnije razvile alergiju na kikiriki imale su manju raznolikost mikrobioma creva tokom svojih ranijih godina.
- Specifične klase bakterija, uključujući Clostridium i Bifidobacterium, i određeni metaboliti poput butirata i izovalerata, primećeni su u različitim obrascima kod dece koja su razvila alergiju na kikiriki.
- Metaboliti povezani sa razvojem alergije na kikiriki bili su povezani sa „putem metabolizma histidina“ – procesom u telu koji razgrađuje i koristi proteinogeni blok histidin.
Viši autor Supinda Bunjavanič, MD, MPH, MPhil, profesor alergije i sistemske biologije sa Mount Sinai i zamenik direktora Elliot and Roslin Jaffe Instituta za alergije na hranu, istakla je značaj studije, navodeći: „To je veliki korak napred ka razumeju da specifični obrasci crevnih bakterija i njihovih metaboličkih proizvoda mogu biti rani indikatori za razvoj alergija na kikiriki. Ovo nudi jedinstvenu perspektivu u potencijalne preventivne strategije koje bi mogle imati dubok uticaj na to kako se bavimo alergijama na kikiriki kod dece.“
Međutim, dr Bunjavanič je takođe upozorio da ne treba donositi preuranjene zaključke, napominjući: „Iako je uzbudljivo misliti da naše crevne bakterije mogu uticati na naš rizik od razvoja alergija, ključno je napomenuti da promena crevnih bakterija kod deteta još uvek nije trenutno rešenje. potrebna su dodatna istraživanja kako bi se istinski iskoristili ovi nalazi.“
Studija je jedna od prvih te vrste koja je uzdužno pratila promene u crevnim bakterijama i njihovim nusproizvodima od detinjstva do detinjstva, posebno u vezi sa razvojem alergije na kikiriki. Dobijeni uvidi mogli bi dovesti do inovativnih pristupa, kao što su probiotici ili dijetetske intervencije, za upravljanje i prevenciju alergija na kikiriki kod dece, poboljšavajući nebrojene živote.
Istraživači priznaju da iako njihovi nalazi predstavljaju snažnu povezanost između crevne sredine i razvoja alergije na kikiriki, još nije potvrđeno da ove bakterijske promene direktno uzrokuju alergiju. Buduće studije sa proširenim veličinama uzoraka i kliničkim ispitivanjima biće od suštinskog značaja za jačanje ovih veza.
