Tim vodećih australijskih zdravstvenih istraživača razvio je novi „rečnik“ za bolje predviđanje ishoda za ljude koji su doživeli umereno-tešku traumatsku povredu mozga (TBI). Rad je objavljen u časopisu Journal of Neurotrauma.
Australijska inicijativa za traumatske povrede mozga (AUS-TBI) je konzorcijum akademika, istraživača i zdravstvenih radnika iz institucija širom zemlje.
Radeći zajedno na razumevanju faktora koji bi mogli da se koriste za predviđanje ishoda nakon TBI u studiji koju je podržala misija australijskog fonda za medicinska istraživanja za TBI, tim je ispitao faktore koji se odnose na socijalnu podršku, zdravlje, kliničku negu, biološke markere, akutne intervencije, i dugoročnije ishode.
Objavljen u osam članaka u posebnom izdanju časopisa Journal of Neurotrauma, ovaj rad je kulminirao u Rečniku jedinstvenih podataka: glavnoj listi informacija koje bi – ako se prikupe – dale najbolje šanse da se razume kako će se osoba oporaviti od povrede mozga.
Rukovodilac konzorcijuma i zamenik prorektora Univerziteta Curtin, profesor istraživanja Melinda Ficdžerald, rekla je da je predviđanje ishoda svakog pojedinca nakon TBI kritično, ali i veoma teško.
„Stopa i stepen oporavka nakon umereno-teške TBI uveliko variraju, delom zbog složene i raznolike prirode ovih povreda“, rekao je profesor Ficdžerald.
„Uprkos decenijama empirijskog istraživanja, predviđanje ishoda nakon TBI za pojedinačne pacijente ostaje neprecizno: imamo samo delimično razumevanje o tome šta se radi o osobi, njenoj povredi, njenom okruženju ili brizi koja ublažava i/ili određuje višestruke ishode koji doprinose njihovom kvalitetu života.
„Trenutno ne postoji indikator ili grupa indikatora koji mogu u dovoljnoj meri predvideti ishod lečenja ili reagovanje da bi omogućili personalizovanu akutnu negu i rehabilitaciju za pacijente sa TBI.
Da bi napravio Rečnik pojedinačnih podataka, tim AUS-TBI je ispitao hiljade objavljenih istraživačkih članaka koji izveštavaju o faktorima koji mogu uticati na oporavak osobe, kao što su njihova medicinska istorija, društveni kontekst, biološki markeri, nivo lične podrške, efikasnost lečenja i još mnogo toga.
Tim se takođe opširno konsultovao sa ljudima koji su doživeli TBI, uključujući savetodavnu grupu za Aboridžine i Tores Strait Islander, kako bi razvili Rečnik jedinstvenih podataka prediktivnih markera zajedno sa smernicama o tome kako ih prikupiti u koordinisanom, kulturološki osetljivom nacionalnom pristupu.
Koautor dr Sarah Hellevell, sa Curtinovog Fakulteta zdravstvenih nauka, Instituta za istraživanje zdravstvenih inovacija Curtin i Instituta Perron, rekla je da je pružanje personalizirane nege kako bi se osigurali najbolji ishodi za pacijente kritično, jer su TBI često katastrofalne i imaju doživotni uticaj na pacijente , njihove porodice, radna mesta, sistem krivičnog pravosuđa i društvo u celini.
„Teški TBI ima stopu mortaliteta od 30–40%, manje od 50% pacijenata postiže dugoročnu nezavisnost, a nove povrede dodaju 2 milijarde dolara direktnih troškova za život Australije svake godine“, rekao je dr Helevel.
„Između 2006. i 2015. nije bilo promene u preživljavanju ili funkcionalnim ishodima nakon TBI, što je dokazalo potrebu za boljim, ciljanim strategijama upravljanja za smanjenje smrtnosti i poboljšanje kvaliteta života ovih pojedinaca i smanjenje negativnih uticaja na porodice i društvo.