Međunarodni tim istraživača, predvođen Adrianom Sanchez-Danesom iz Instituta za biologiju raka u Lisabonu, prvi put je pokazao ključnu ulogu proteina preživeli (survivin) u razvoju karcinoma bazalnih ćelija, najčešćeg ljudskog raka kože. Rezultati njihovog istraživanja objavljeni su u Otkrivanju raka (Cancer Discovery).
Karcinom bazalnih ćelija je najčešći tip raka kože, koji se obično tretira hirurškim zahvatima i retko metastazira. Međutim, u nekim slučajevima može postati agresivan i lokalno invazivan. Sanchez-Danes ističe da je razumevanje različitih faza koje vode do formiranja i napredovanja ove bolesti od ključne važnosti za razvoj boljih terapija.
U prethodnoj studiji iz 2016. godine, Sanchez-Danes je pokazao da kožne matične ćelije mogu inicirati karcinom bazalnih ćelija, dok ćelije potomci (njihove direktne potomke) nemaju taj potencijal. Ovo je postavilo pitanje: koji su mehanizmi koji omogućavaju matičnim ćelijama da pokrenu rak, a ne potomcima?
Da bi odgovorili na ovo pitanje, istraživači su koristili životinjske modele i upotrebili tehnike kao što su transkripcijsko profilisanje i analiza gena. Tako su otkrili da je jedan od gena koji je prekomerno izražen u aktiviranim matičnim ćelijama upravo preživeli (BIRC5). Preživeli je gen koji ima ključnu ulogu u regulaciji ćelijske deobe i inhibiciji apoptoze (programirane ćelijske smrti), a visoko je izražen u mnogim ljudskim tumorima, uključujući rak pluća, pankreasa i dojke.
Tim je ispitivao kako preživeli utiče na kretanje raka i došao do važnog otkrića: brisanje gena za preživeli u miševima sprečilo je formiranje tumora bazalnih ćelija. Ovo potvrđuje da je preživeli ključan za inicijaciju i formiranje karcinoma bazalnih ćelija u matičnim ćelijama. Kasnije su istraživači stvorili modele u kojima su ćelije potomci takođe prekomerno ekspresovale preživeli, što je omogućilo tim ćelijama da iniciraju tumore, dok bi normalno bile nesposobne za to.
Nadalje, istraživači su testirali uticaj inhibicije preživeli na preneoplastične lezije (pre-tumorne promene) i pokazali da inhibitori preživeli mogu sprečiti njihov napredak u invazivne tumore. Ovi rezultati sugerišu da inhibicija preživeli može biti korisna strategija za lečenje ili prevenciju bazalnog ćelijskog karcinoma.
Međutim, korišćeni inhibitori preživeli su izazvali određenu toksičnost, što je dovelo do istraživanja alternativnih terapija. Jedna od opcija je inhibitor serum-glukokortikoid kinaze 1 (SGK1), koji je takođe sprečio napredovanje preneoplastičnih lezija u tumore. Iako su i ovi inhibitori testirani u životinjama, istraživači naglašavaju da bi se mogli koristiti u ljudskim tretmanima uz minimalne nuspojave, ako se primenjuju lokalno (kao krema na koži), u poređenju sa sistemskim lekovima.
Ova istraživanja donose značajna saznanja o tome kako preživeli protein igra ključnu ulogu u pokretanju i formiranju bazalnih ćelijskih karcinoma. Takođe, rezultati pokazuju potencijalne terapijske strategije, uključujući inhibitore preživeli i SGK1, kao mogućnosti za prevenciju ili lečenje ovog najčešćeg raka kože. Iako su potrebna dodatna istraživanja, otkriće da inhibicija preživeli može zaustaviti napredovanje raka otvara mogućnost novih tretmana za pacijente sa bazalnim ćelijskim karcinomom.
Sanchez-Danes je zaključila da je najuzbudljiviji deo ove studije otkriće da preživeli ne samo da omogućava matičnim ćelijama da postanu kompetentne za formiranje raka, već da inhibicija ovog gena može imati potencijal za terapijski uspeh.
