Ljudi se prejedaju i postaju gojazni iz raznih razloga. Činjenica da je ukusna visokokalorična hrana često dostupna skoro svuda u bilo koje vreme ne pomaže. Istraživači Baka su po prvi put utvrdili zašto određene hemikalije u kuvanoj ili prerađenoj hrani, nazvane napredni krajnji proizvodi glikacije, ili AGE, povećavaju glad i testiraju našu snagu volje ili sposobnost da donosimo zdrave izbore kada je u pitanju hrana.
„Ovo istraživanje, urađeno na sićušnim crvima nematodama, ima ogromne implikacije na ljudske izbore u ishrani i sklonost prejedanju određene hrane“, rekao je profesor Bak Pankaj Kapahi, dr Pankaj Kapahi, viši autor studije. „Obrađena moderna ishrana obogaćena AGE je primamljiva za jelo, ali znamo vrlo malo o njihovim dugoročnim posledicama na naše zdravlje.“ Rad je objavljen u eLife-u.
„Ljudi su razvili određene mehanizme koji nas podstiču da jedemo što je više moguće hrane u vremenima izobilja. Višak kalorija skladištimo kao mast koju koristimo da preživimo vreme posta“, objasnio je Muniesh Muthaiian Shanmugam, dr., postdoktorsko istraživanje saradnik u laboratoriji Kapahi i glavni autor studije. „Prirodna selekcija je favorizovala gene koji nas teraju da preferencijalno konzumiramo ukusnu hranu, posebno onu sa većim sadržajem šećera. Ali koji je mehanizam zbog kojeg im je tako teško reći ‘ne’?“
AGE su metabolički nusproizvodi koji nastaju kada se šećer kombinuje sa delom proteina, lipida ili nukleinske kiseline. Javljaju se prirodno kada metabolišemo šećere u ćeliji, ali AGE se takođe stvaraju tokom pečenja, prženja i roštiljanja i nalaze se u mnogim prerađenim namirnicama. „Smeđa boja koja se javlja tokom kuvanja, zbog čega hrana izgleda i miriše ukusno, rezultat je AGE-a“, rekao je Šanmugam. „U suštini, otkrivamo da AGE čine hranu ukusnijom i teže joj je odoljeti.“
Reakcija „smeđe boje“ koja se javlja kada šećer i proteini interaguju sa toplotom, omiljena među kuvarima, naziva se Maillardova reakcija. To rezultira formiranjem stotina do hiljada primamljivih AGE.
Ali dok je Maillardova reakcija tvrdnja da je slavna njena sposobnost da hrana učini ukusnim, hemikalije koje nastaju izazivaju razne vrste pustošenja u telu. Oni izazivaju upalu i oksidativno oštećenje, doprinoseći razvoju ukrućenja krvnih sudova, hipertenzije, bolesti bubrega, raka i neuroloških problema.
Akumulacija ovih metaboličkih nusproizvoda u nekoliko organa je verovatno jedan od glavnih pokretača starenja različitih organa i organizma u celini, rekao je Kapahi, čija se laboratorija fokusira na to kako hranljive materije utiču na zdravlje i bolest.
„Kada se formiraju napredni proizvodi glikacije, ne mogu se detoksikovati“, rekao je Shanmugam. Baš kao što tostirani beli hleb postaje braon, proces se ne može obrnuti da bi hleb ponovo postao beli. „Slično, ne postoji način da se preokrenu AGE“, dodajući da sposobnost tela da očisti AGE opada sa godinama, pružajući još jednu vezu sa bolestima koje su povezane sa starenjem.
Čak ni sićušni crvi u laboratoriji Kapahi nisu mogli da izbegnu privlačnost i štetu koju su prouzrokovali AGE. Istraživači su primetili da ove hemikalije, osim što izazivaju bolest i smanjuju dugovečnost, takođe povećavaju apetit crva za više istih. Istraživači su želeli da saznaju mehanizam kojim AGE podstiču preferencijalno prejedanje.
Da bi otkrili biohemijski signalni put odgovoran za prejedanje kod normalnih zdravih crva, istraživači su pročistili neke dobro proučene AGE-ove i otkrili dva od njih koja povećavaju ishranu. Oni su dalje istraživali jedno od jedinjenja kako bi otkrili mehanizam signalizacije. Oni su pokazali da je određena mutacija (nazvana glod-4) povećala unos hrane, posredovana određenim AGE (nazvanim MG-H1). Dalja analiza je otkrila da je odgovoran put zavisan od tiramina.
Njihov rad je prvi koji identifikuje signalni put posredovan specifičnim AGEs molekulima za poboljšanje hranjenja i neurodegeneracije. Takođe su otkrili da mutantni crvi koji nemaju načina da obrađuju čak i prirodne AGE-ove imaju približno 25-30% kraći životni vek. Rad se proširuje na miševe gde će istraživači posmatrati vezu između AGE-a i metabolizma masti.
„Razumevanje ovog signalnog puta može nam pomoći da razumemo prejedanje zbog moderne ishrane bogate AGE-om“, rekao je Kapahi. „Naša studija naglašava da je akumulacija AGE uključena u bolesti, uključujući gojaznost i neurodegeneraciju. Mislimo da je sveukupno ograničavanje akumulacije AGE relevantno za globalno povećanje gojaznosti i drugih bolesti povezanih sa uzrastom.“
Poruka koju Šanmugam preuzima iz svog rada je duboka. „Mi ne kontrolišemo unos hrane, već hrana pokušava da nas kontroliše“, rekao je on.
Kao rezultat ovog i prethodnih istraživanja iz laboratorije, Shanmugam i Kapahi su promenili način na koji gledaju na sopstvenu ishranu. Obojica praktikuju povremeni post, što telu daje priliku da koristi masti umesto šećera. Postoje jednostavne stvari koje svako može da uradi da smanji opterećenje AGE u svom telu, rekao je Kapahi, uključujući jedenje celih žitarica (vlakna pomažu u održavanju stabilnog nivoa glukoze), kuvanje na vlažnoj toploti, a ne na suvom (tj. kuvanje na pari ili prženje ili roštiljanje) i dodavanje kiseline prilikom kuvanja hrane koja usporava reakciju koja dovodi do stvaranja AGE.
„Prirodno nas privlači ukusna hrana, ali mogli bismo da budemo svjesniji da imamo sposobnost da donosimo zdrave odluke kada jedemo“, rekao je Shanmugam.
