Pandemija COVID-19 imala je neviđeni efekat na mentalno zdravlje studenata. Simptomi poput anksioznosti i velike depresije kod mladih odraslih od 18-25 godina značajno su se povećali u poređenju sa pre pandemije.
Nova studija istraživača sa Univerziteta Severne Karoline u Čepel Hilu razmatra mogući faktor koji doprinosi pogoršanju trendova mentalnog zdravlja: društveni mediji. Nalazi su objavljeni u časopisu Health Economics.
Znamo da studenti i adolescenti više koriste društvene mreže. Prošlog maja, američki generalni hirurg izdao je savet o društvenim medijima i mentalnom zdravlju mladih, napominjući da postoje „veliki pokazatelji“ da društveni mediji mogu „predstavljati rizik od štete po mentalno zdravlje i dobrobit dece i adolescenata“.
Ali pitanja su ostala: da li depresivniji ljudi više koriste društvene mreže? Ili društveni mediji doprinose većoj depresiji?
Da bi odgovorio na ovo, tim predvođen ekonomistom Jane Coolei Fruehvirth koristio je jedinstvene longitudinalne podatke ankete studenata prve godine na velikom javnom istraživačkom univerzitetu. Podaci su prikupljani i pre i tokom pandemije. Ove informacije su omogućile istraživačima da uporede upotrebu društvenih medija pre i tokom pandemije, zajedno sa drugim faktorima kao što su socijalna izolacija, simptomi anksioznosti i depresije, i koliko su studenti spavali, vežbali i komunicirali sa svojim prijateljima.
Ono što su otkrili bilo je iznenađujuće: povećana upotreba društvenih medija na početku pandemije nije imala veliki uticaj na mentalno zdravlje studenata, ali je povećana upotreba društvenih medija 18 meseci nakon pandemije — kada su se fakulteti u velikoj meri ponovo otvorili i studenti su se vratili na kampusu—je imao negativan uticaj na mentalno zdravlje učenika. Studenti koji su povećali upotrebu društvenih medija za sat vremena 18 meseci nakon pandemije imali su mnogo veće šanse da budu depresivni i anksiozni.
Zašto je to slučaj?
Fruehvirth i tim pronašli su neke dokaze da je upotreba društvenih medija oduzela vrijeme za druge aktivnosti koje su dobre za mentalno zdravlje – kao što je vježba – kada su se učenici vratili u studentski dom, a činilo se i da društveni mediji povećavaju stres vršnjaka. I na početku i kasnije tokom pandemije, efekti korišćenja društvenih medija bili su najgori među socijalno izolovanim studentima.
„Ovi studenti koji su bili društveno izolovani nisu koristili društvene medije da bi ostali povezani“, kaže Fruehvirth. „Koristili su ga na drugačiji način.“
Fruehvirth napominje da otpornost i društvena podrška pomažu u zaštiti učenika od negativnih posljedica društvenih medija.
„Ovo nije priča ‘društveni mediji su loši'“, kaže ona. „Radi se o tome da neki učenici to koriste na način koji nije štetan, a neki jesu, a mi smo želeli da istaknemo te razlike.
Nalazi sugerišu da sami kampusi koledža mogu igrati ulogu u smanjenju izolacije. Otprilike 1 od 5 studenata trenutno se oseća izolovano u kampusu koledža. Ovo sugeriše da je u igri više od samo društvenih medija.
Univerziteti mogu razmišljati o tome kako da izgrade više veza kroz fizičke i društvene prostore, kroz veze kroz klubove“, kaže Fruehvirth. „Oni mogu da stvore mreže podrške i pomognu u izgradnji otpornosti.“
