Dok najekstremniji toplotni talasi imaju najveći kratkoročni uticaj na smrtnost, najblaži toplotni talasi ubijaju većinu života tokom vremena. To je zato što su blagi toplotni talasi češći. Ovo je prema novoj studiji objavljenoj u Environment International koja je mapirala zdravstvene rizike toplotnih talasa u Indiji.
Ne postoji međunarodni konsenzus o tome šta predstavlja toplotni talas. U različitim zemljama se koriste različite definicije na osnovu različitih uslova. U Švedskoj, na primer, SMHI klasifikuje toplotni talas kao „neprekidni period kada maksimalna dnevna temperatura prelazi 25°C najmanje pet uzastopnih dana“, dok toplotni talas u Indiji znači da temperatura prelazi 40°C u niskim temperaturama. ležećem terenu, odnosno 30°C u planinskim predelima.
Kako se predviđa da će toplotni talasi postati češći kako se klima na Zemlji zagreva, zdravstveni rizici od privremeno povišenih temperatura moraju se dalje istražiti. Tako kaže međunarodni konzorcijum istraživača iz Švedske, SAD, Italije, Velike Britanije, Izraela i Indije. U novoj studiji, oni su stoga proučavali efekte toplotnih talasa u Indiji.
„Želeli smo da saznamo koliko se rizik od smrti povećava tokom toplotnih talasa“, kaže Jeroen de Bont, istraživač na Institutu za medicinu životne sredine na Institutu Karolinska i prvi autor studije.
Ispitivanjem viška mortaliteta u deset gradova u različitim delovima Indije sa različitim klimatskim zonama između 2008. i 2019. godine, istraživači su uspeli da pokažu kako mortalitet varira, kako sa temperaturom, tako i sa različitim definicijama šta predstavlja toplotni talas.
Odabirom dana koji su bili topliji od 95, 97 ili 99 procenata svih dana u različitim regionima, istraživači su mogli da stvore različite definicije toplotnih talasa i ispitaju zdravstvene rizike povezane sa njima.
Nije iznenađujuće da su najtopliji i najduži toplotni talasi, oni koji su bili topliji od 99 posto dana i koji su trajali najmanje pet dana, najviše povećali smrtnost – za preko 33 posto. Toplotni talasi koji su bili topliji od 95 procenata svih dana i koji su trajali samo jedan dan najmanje su povećali smrtnost — za nešto više od 10 procenata.
Ono što je možda više iznenađujuće je da su najblaži toplotni talasi bili najsmrtonosniji i da je broj umrlih bio manje-više obrnuto proporcionalan intenzitetu i trajanju toplotnih talasa.
„To je zato što su blaži toplotni talasi bili mnogo češći od onih toplijih. Na kraju se pokazalo da su najekstremniji toplotni talasi izazvali najmanji broj smrtnih slučajeva jer su bili tako retki. Jedna od posledica ovoga može biti da toplota upozorenja će možda morati da se aktiviraju na nižim temperaturnim pragovima da bi se zaštitilo više ljudi“, kaže Jeroen de Bont.
Istraživači sada tvrde da kreatori politike i druge zainteresovane strane treba da razumeju i planiraju kako relativno blage, kratke i uobičajene, tako i ekstremne, duge i neuobičajene toplotne talase kako bi ponudili relevantne mere za zaštitu javnog zdravlja u budućnosti.Istražite dalje
