Kompozicija tela — koja se često izražava kao količina masti u odnosu na mišiće — jedan je od standardnih prediktora zdravlja srca. Sada, novo istraživanje sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu ukazuje na to da više mišića ne znači automatski niži rizik od srčanih problema.
Studija, objavljena u časopisu Američkog udruženja za srce, otkrila je da svi mišići nisu isti. Britta Larsen, dr., kaže da muškarci sa većom površinom trbušnih mišića imaju veći rizik od srčanih problema. Sasvim je druga priča za muškarce sa većom gustinom mišića. Što je mišić gušći, to bolje: muškarci sa najgušćim mišićima u trbušnoj duplji imali su otprilike jednu četvrtinu rizika od koronarne bolesti srca kasnije.
„I druga zaista važna stvar koju treba napomenuti je da ovo nismo pronašli kod žena. Bilo je samo kod muškaraca“, rekao je Larsen, vodeći autor i vanredni profesor na UC San Diego.
Podaci su uzeti iz kompjuterske tomografije ispitanika u Nacionalnom institutu za zdravstvenu multietničku studiju ateroskleroze, ili MESA. Larsen je objasnio da su ispitanici bili u srednjim 60-im kada je studija — usmerena na razumevanje zadebljanja arterija — počela 2000. godine. Učesnici su regrutovani iz brojnih mesta širom SAD i imali su naknadne posete tokom 20 godina . Larsen je primetila da je njena grupa pratila medicinske kartone ispitanika 12 godina.
Istraživači su otkrili da je rizik od srčanih bolesti kod grupe sa velikim mišićima bio čak šest puta veći od grupe muškaraca sa najmanjom površinom trbušnih mišića. Larsen je rekao da je tim bio iznenađen korelacijom veće površine mišića sa većom koronarnom bolešću srca.
„Mišići su dugo bili zanemareni u zdravlju“, rekao je Larsen. „Istraživači su se zapravo fokusirali na masnoće. Ali mišići su veliko, aktivno metaboličko tkivo i konačno dobija malo više pažnje.“
Larsen objašnjava da se razlika između mišićne površine i gustine mišića svodi na kvantitet u odnosu na kvalitet. Skeniranje kompjuterizovane tomografije daje dvodimenzionalnu sliku. Područje mišića, rekla je, određena je jednostavno brojem piksela na slici.
„Gustina je malo složenija. To je neka vrsta naše zamenske mere kvaliteta mišića“, rekao je Larsen. „To je zaista mera koliko je masti infiltrirano u mišićnu šupljinu. U samom mišiću, koliko je čistog mišića? A koliki je sadržaj masti?“
Studija je takođe otkrila da nema korelacije između mišića i moždanog udara, među muškarcima i ženama. Istraživači su povukli razliku između koronarne bolesti srca i kardiovaskularnih bolesti, što uključuje moždani udar – blok u arteriji izvan srca.
„Ono što mi govori je da gustina mišića nije samo neka vrsta zamene mere opšteg zdravlja ili slabosti ili starenja“, rekla je ona. „U suprotnom, videli bismo to i sa moždanim udarom i drugim ishodima.“
Larsen je rekao da rad postavlja mnogo više pitanja i mogućih puteva za buduća istraživanja. Na primer: Zašto su žene naizgled izuzete od mišić/koronarne veze?
Larsen je rekao da se veće pitanje tiče bioloških mehanizama koji pokreću mišićno-koronarnu vezu kod muškaraca. Genetika bi mogla biti umešana, ali je rekla da se njene sumnje okreću ishrani i fizičkoj aktivnosti.
