Vaskularna dilatacija u aorti može biti opasna po život ako pukne. Ove takozvane aneurizme aorte se obično formiraju na istim mestima velikog krvnog suda: bilo na gornjem luku ili u trbušnoj duplji.
„Želeli smo da razumemo zašto su ovi sajtovi uvek pogođeni. Šta je to što ih razlikuje od drugih?“ kaže profesorka Daniela Venzel, šef odseka za sistemsku fiziologiju na Univerzitetu Ruhr u Bohumu, Nemačka.
Istraživanje genske aktivnosti unutrašnjeg vaskularnog sloja pokazalo je da se čak i kod zdravih miševa abnormalnosti javljaju upravo na ovim mestima. Istraživački tim objavio je svoje nalaze u časopisu Angiogenesis 4. jula.
Da bi otkrili šta razlikuje više puta zahvaćene vaskularne regione od drugih, Venzel i njen tim iz Bohuma i Bona, koji je deo Saradničkog istraživačkog centra/Transregio 259 „Bolesti aorte“, razvili su metod za posebno ispitivanje endotela aorte, koja je unutrašnji sloj krvnog suda.
„Iz drugih vaskularnih bolesti kao što je arterioskleroza znamo da postoje promene u ovom unutrašnjem sloju mnogo pre nego što se pojave simptomi“, kaže istraživač.
Istraživači su uspeli da izoluju samo endotelne ćelije aorte zdravih miševa tehnikom štancanja pod ekstremnom hladnoćom. Iz ovih malih uzoraka, koji su sadržali samo oko 350 pojedinačnih ćelija, mogli su da izoluju i ispitaju RNK. Oni su analizirali aktivnost gena na različitim mestima aorte i uporedili mesta gde se aneurizme često formiraju sa onima koje ne pokazuju ovu tendenciju.
„Identifikovali smo određene obrasce pojačano regulisanih gena na mestima gde se često formiraju dilatacije,“ objašnjava Aleksandar Brikner, dr. student u radnoj grupi Instituta za fiziologiju I pri Univerzitetskoj bolnici u Bonu i Univerzitetu u Bonu i prvi autor studije. „Ovi izuzetno aktivni geni utiču na, na primer, promene u ekstracelularnom matriksu, formiranje novih krvnih sudova i neke inflamatorne reakcije.
Takve genetske abnormalnosti se takođe nalaze u tkivu ljudskih aneurizme. Zajedno sa saradničkim partnerima sa Instituta za fiziologiju Univerziteta u Libeku, istraživači su takođe utvrdili krutost endotela u zdravim uzorcima aorte. Što je endotel manje elastičan, to je štetniji za zdravlje krvnih sudova. Oni su dokazali da je endotel čvršći na mestima gde se aneurizme često razvijaju nego u kontrolnim oblastima.
U sledećem koraku, tim je koristio uspostavljeni model nokautnog miša koji ima tendenciju da formira aneurizme zbog ciljane genetske modifikacije. Ako se kod ovih miševa dodatno indukuje visok krvni pritisak, formiraju se aneurizme aorte. Oni su uporedili genetsku aktivnost u endotelu aorte genetski modifikovanih miševa bez aneurizme sa onom kod miševa koji su razvili aneurizmu zbog dodatnog visokog krvnog pritiska.
„Kod miševa sa aneurizmama, pronašli smo mnogo veći stepen genskih promena koje pripadaju istoj kategoriji kao i promene gena kod zdravih miševa“, kaže Bruckner. „Kod miševa sa aneurizmom, zid posuda je takođe izmenjen.“
Istraživači zaključuju da su mesta na kojima se aneurizme često formiraju slabe tačke od samog početka. „Ne znamo tačno zašto se to dešava – možda to ima veze sa mehaničkim uslovima i protokom krvi tamo, ili je možda izmenjena aktivnost gena na ovim mestima nasleđena od rođenja“, objašnjava Venzel.
Ovo poslednje se čini verovatnim, pošto se aorta razvija na različitim visinama iz različitih embrionalnih prekursora ćelija. „Ako se tome dodaju faktori rizika — kao što su pušenje i visok krvni pritisak — ova mesta su posebno podložna formiranju vaskularne aneurizme“, ističe lekar.
Ona se nada da će osnovna istraživanja rezultirati boljim razumevanjem procesa koji doprinose nastanku aneurizme i da će to na kraju dovesti do novih pristupa u lečenju lekova.
