Kako svemirska putovanja postaju sve češća, važno je uzeti u obzir uticaje svemirskog leta i izmenjene gravitacije na ljudsko telo. Predvođeni dr Anom Dijaz Artiles, istraživači sa Teksaškog univerziteta A&M proučavaju neke od tih uticaja, posebno efekte na oko. Nalazi su objavljeni u časopisu npj Microgravity.
Gravitacione promene koje doživljavaju astronauti tokom svemirskog putovanja mogu izazvati pomeranje tečnosti u telu. Ovo može izazvati promene u kardiovaskularnom sistemu, uključujući sudove u i oko očiju.
Kako komercijalizacija svemirskih letova postaje sve češća i individualna putovanja u svemir se povećavaju, astronauti neće biti jedini koji doživljavaju ove promene. Pojedinci koji putuju u svemir sa komercijalnim kompanijama možda nisu tako sposobni ili zdravi kao astronauti, što čini još važnijim razumevanje uloge koju promena tečnosti igra u kardiovaskularnom zdravlju i zdravlju očiju.
„Kada doživimo uslove mikrogravitacije, vidimo promene u kardiovaskularnom sistemu jer gravitacija ne povlači sve te tečnosti kao što je to obično na Zemlji kada smo u uspravnom položaju“, rekao je Diaz Artiles, docent na Katedri za vazduhoplovstvo. inženjering i saradnik na fakultetu građevinske kompanije Villiams Brothers.
„Kada smo uspravni, veliki deo naše tečnosti je uskladišten u našim nogama, ali u mikrogravitaciji dobijamo preraspodelu tečnosti u gornji deo tela.
Ove promene tečnosti mogu biti povezane sa fenomenom poznatim kao neuro-okularni sindrom povezan sa svemirskim letovima (SANS), koji može prouzrokovati da astronauti dožive promene u obliku očiju i druge očne simptome, kao što su promene u očnom perfuzionom pritisku (OPP). U ovom trenutku, istraživači nisu sigurni u tačan uzrok SANS-a, ali Diaz Artiles se nada da će rasvetliti osnovni mehanizam iza toga.
Diaz Artiles i njen tim istražuju potencijalne protivmere koje bi pomogle da se suprotstave promenama tečnosti SANS-a u pravcu napred. U nedavnoj studiji, oni su ispitali potencijalnu pomoć negativnog pritiska donjeg tela (LBNP) u borbi protiv SANS-a. Ova kontramera ima potencijal da se suprotstavi efektima mikrogravitacije vraćanjem tečnosti u donji deo tela.
Dok uloga očnog perfuzionog pritiska u razvoju SANS-a ostaje neodređena, Diaz Artiles i njen tim su pretpostavili da bi izlaganje mikrogravitaciji moglo dovesti do blagog, ali hroničnog povišenja (u poređenju sa uspravnim položajima) u OPP, što može imati ulogu u razvoju SANS.
Rezultati studije su pokazali da negativni pritisak donjeg tela, iako efikasan u izazivanju pomeranja tečnosti ka donjem delu tela, nije efikasan metod za smanjenje OPP.
Ukoliko bi povišeni očni perfuzioni pritisak bio definitivno povezan sa SANS-om, upotreba LBNP-a teoretski ne bi mogla biti efikasna kontramera za ovaj sindrom. Ali oni naglašavaju da bi budući rad trebalo da teži boljem razumevanju odnosa između OPP-a i SANS-a i uticaja LBNP-a na ove očne odgovore kao deo razvoja kontramera.
„Ovo istraživanje je samo jedan eksperiment trodelne studije kako bi se bolje razumeli efekti promene tečnosti u telu i njen odnos sa SANS-om. Prethodni eksperimenti u ovoj studiji uključivali su upotrebu nagibnog stola za istraživače da razumeju kardiovaskularne efekte tečnost se pomera na različitim izmenjenim nivoima gravitacije, ponovo kreirana korišćenjem različitih uglova nagiba“, rekao je Diaz Artiles.
Objavljena studija, kao i predstojeća istraživanja, fokusiraju se na kontramere za promenu fluida; u ovom slučaju, negativni pritisak donjeg tela.
U budućim studijama, istraživači će ispitati efekte korišćenja centrifuge za borbu protiv pomeranja tečnosti i njegovih efekata. Diaz Artiles i njen tim imaju za cilj da prikupe kardiovaskularne odgovore koristeći svaku protivmeru i uporede efekte na pritisak očne perfuzije i druge kardiovaskularne funkcije na koje može uticati mikrogravitaciono okruženje.
Ove studije se izvode na Zemlji, tako da gravitacione promene koje se dešavaju u svemiru mogu izazvati različite ishode. Stoga se nadaju da će buduće studije sprovesti u pravim uslovima mikrogravitacije, kao što su parabolični letovi.
