Rak pankreasa je broj 3 uzrok smrti od raka u Sjedinjenim Državama, a samo 12% pacijenata preživi pet godina nakon što im je dijagnostikovana. Teški karcinom pankreasa povezan je sa metastazama, a to je širenje sekundarnih tumora koje obično uzrokuje smrt, ali se malo zna o molekularnim mehanizmima koji pokreću metastaze.
U studiji objavljenoj 18. decembra u časopisu Napredna nauka, istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji, Davis su pokazali da abnormalna ekspresija proteina Engrailed-1 (EN1) promoviše napredovanje raka pankreasa i metastaze in vitro i na modelima miševa. Tim je takođe otkrio da je povišeni EN1 povezan sa teškim, metastatskim karcinomom pankreasa kod ljudskih pacijenata, što sugeriše da bi EN1 mogao biti dobra meta za terapije raka pankreasa.
„Identifikovali smo novi epigenetski faktor koji može doprineti metastazama u karcinomu pankreasa, što je jedan od najizazovnijih karcinoma za lečenje“, rekao je Chang-Il Hvang, docent na Odseku za mikrobiologiju i molekularnu genetiku UC Davis i stariji autor na papiru. „Bolje razumevanje ovih mehanizama omogućilo bi nam da identifikujemo potencijalne mete i poboljšamo preživljavanje pacijenata.
Metastaze su važna komponenta progresije raka pankreasa, ali istraživači nisu uspeli da identifikuju genetske mutacije odgovorne za to. Iz tog razloga, Hvang je mislio da negenetski faktori, kao što su epigenetske promene ili izmenjena proizvodnja proteina, mogu biti u igri. Njegov tim je ranije identifikovao nekoliko faktora transkripcije — proteina koji kontrolišu proizvodnju drugih proteina — koji su povišeni kod karcinoma pankreasa koji su podvrgnuti metastazama u poređenju sa primarnim tumorima.
Jedan od ovih proteina, EN1, neophodan je za opstanak neurona tokom razvoja i obično se ne proizvodi u odraslim ćelijama pankreasa. Pokazalo se da EN1 promoviše agresivne oblike raka dojke, a takođe je povezan sa lošom prognozom kod drugih karcinoma, uključujući glioblastom i adenoidni cistični karcinom pljuvačne žlezde, ali njegova uloga u karcinomu pankreasa ranije nije opisana.
Istraživači su testirali da li inhibicija EN1 ili povećanje njegove ekspresije utiče na rast i preživljavanje „organoida“ raka pankreasa – trodimenzionalnih nakupina tkiva uzgojenog u laboratoriji. Otkrili su da je, bez EN1, manje verovatno da će ćelije raka pankreasa preživeti i podeliti se, ali dodavanje dodatnog EN1 povećalo je preživljavanje tumora. Štaviše, kada su istraživači genetski modifikovali ćelijske linije raka pankreasa miša tako da su proizvele više EN1 nego obično, ćelije su pokazale povećane stope ćelijske invazije i migracije, ključne karakteristike metastaza.
„Veoma je jasno da je EN1 zaista važan faktor koji stoji iza agresivnosti raka pankreasa“, rekao je prvi autor Jihao (Reno) Ksu, doktorant u grupi diplomiranih studenata iz biohemije, molekularne, ćelijske i razvojne biologije. „Kada uzmemo tumorske ćelije i učinimo da prekomerno eksprimiraju EN1, one postaju metastatskije i agresivnije, a kada ih srušimo, postaju manje metastatske.“Istražite dalje
