Smeđe masne ćelije pretvaraju energiju u toplotu – ključ za eliminisanje neželjenih masnih naslaga. Pored toga, štite i od kardiovaskularnih bolesti. Istraživači sa Univerzitetske bolnice u Bonu (UKB) i Transdisciplinarnog istraživačkog područja „Život i zdravlje“ na Univerzitetu u Bonu su sada identifikovali protein EPAC1 kao novi farmakološki cilj za povećanje mase i aktivnosti smeđe masti.
Dugoročni cilj je pronaći lekove koji podržavaju gubitak težine. Rezultati studije su sada objavljeni u časopisu Nature Cell Biologi.
Gojaznost se definiše kao patološki porast bele masti i postala je veliki problem širom sveta, sa znatno povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti kao što su srčani udar i moždani udar.
„Vježbanje i dijeta nisu dovoljni za efikasno i trajno skidanje kilograma“, kaže dopisni autor prof. Alekander Pfeifer, direktor Instituta za farmakologiju i toksikologiju u Univerzitetskoj bolnici u Bonu i član Transdisciplinarnih istraživačkih oblasti (TRA) „Život i Zdravlje“ i „Održiva budućnost“ na Univerzitetu u Bonu.
„Naša hrana bogata energijom dovodi do skladištenja energije u beloj masti. Ali gubitak težine nije tako lak, jer telo štedi energiju kao odgovor na niskokaloričnu ishranu. Dakle, naš cilj je da postignemo dodatno oslobađanje energije.“
Smeđe masne ćelije, s druge strane, deluju kao biološka peć i obezbeđuju, na primer, da novorođenčad može da se nosi sa izlaganjem hladnoći nakon rođenja. Međutim, odrasli jedva da imaju mrku masnoću, a može se naći uglavnom kod mladih i vitkih ljudi. „Zato smo pitali kako se masa smeđe masti može povećati uz istovremeno smanjenje loše bele masti“, kaže postdoktorski istraživač i prvi autor dr Laia Reverte-Salisa iz Bona.
Zajedno sa istraživačima sa Univerzitetskog medicinskog centra Hamburg-Ependorf, Helmholc Minhen i Univerziteta u Tuluzu-Pol Sabatijer, tim iz Bona je istraživao cAMP signalni put u metabolizmu masti koji igra centralnu ulogu u masnim ćelijama.
Koristeći model miša, otkrili su da je relativno nepoznati protein „proteini razmene direktno aktivirani cAMP“ (EPAC1) odgovoran za rast smeđe masti. Pored toga, EPAC1 čak povećava formiranje smeđih masnih ćelija u beloj masti, koje su takođe poznate kao „bež“ ćelije.
Tim prof. Fajfera je takođe pokazao da je signalni put aktivan iu ljudskim masnim ćelijama. Pored toga, oni su potvrdili funkciju EPAC1 u ljudskim organoidima – mikrostrukturama nalik organu koje služe kao model ljudske smeđe masti.
Istraživači iz Bona su dalje otkrili da je nefunkcionalna ljudska varijanta gena EPAC1 povezana sa povećanim indeksom telesne mase (BMI). „Naša studija pokazuje da je EPAC1 atraktivan cilj za povećanje mase smeđe masti, a time i potrošnje energije“, kaže prof. Fajfer.
S obzirom na porast gojaznosti širom sveta, on se nada da će razviti nove terapije koje će pomoći obolelima da se bore protiv metaboličkih bolesti. Ova studija je sprovedena u kontekstu DFG Collaborative Research Centre Transregio-SFB 333 „Interakcije smeđe i bež masti—organ, signalni putevi i energetski balans (BATenergi)“, koji teži boljem razumevanju različitih tipova masnog tkiva i njihova uloga u metaboličkim bolestima.
