Tim istraživača sa Univerziteta u Barseloni i Instituta za biomedicinska istraživanja Bellvitge (IDIBELL) identifikovao je potencijalni biomarker progresije Parkinsonove bolesti. Prema studiji, objavljenoj u npj Parkinsonovoj bolesti, pacijenti sa sporim napredovanjem patologije mogu imati značajno povećanje nivoa molekula zvanog ekto-GPR37 u cerebrospinalnoj tečnosti.
Nalazi bi mogli imati relevantne implikacije za lečenje pacijenata sa ovom neurodegenerativnom bolešću, koju karakterišu poremećaji kretanja kao što su drhtanje, ukočenost, sporost pokreta ili posturalna nestabilnost.
Francisco Ciruela, profesor na Medicinskom fakultetu i zdravstvenim naukama UB i član Instituta za neuronauke (UBNeuro) i IDIBELL, objašnjava da „ono što studija sugeriše jeste da bi se ovaj biomarker mogao koristiti za definisanje da li napreduje bolest biće brz ili spor.
„U kliničkoj skali, mogućnost da se izvrši ova stratifikacija je veoma važna, jer upravljanje pacijenata sa sporo progresivnom Parkinsonovom bolešću u odnosu na one sa brzom progresijom uključuje drugačiji klinički pristup.
Prema istraživaču, pacijenti sa brzom progresijom imaju ubrzan početak i pogoršanje simptoma, motoričke fluktuacije i komplikacije, kao i povećanu verovatnoću kognitivnog oštećenja i psihijatrijskih simptoma.
Nasuprot tome, pacijenti sa sporom progresijom imaju postepen početak i progresiju simptoma i mogu da održavaju više nivoe funkcionalne sposobnosti i tokom dužeg vremenskog perioda. Pored toga, često imaju blaže simptome, posebno u ranim fazama.
„Ako bolest brzo napreduje, prognoza je lošija nego ako napreduje sporo, jer se može lečiti više kao hronična bolest. Shodno tome, pacijenti sa brzom progresijom zahtevaju složenije kliničko lečenje od onih sa sporom progresijom, koji imaju bolja prognoza“, kaže Ciruela, koja je vodila studiju.
Istraživači iz Španskog nacionalnog centra za istraživanje raka (CNIO); Institut za biomedicinska istraživanja i inovacije u Kadizu; Institut Karolinska (Švedska); Univerzitet Kalifornije (SAD); i King’s College London (U.K.) su takođe učestvovali u studiji.
Ovo istraživanje prati studiju iz 2021. koju je sproveo isti istraživački tim, koji je otkrio da bi ekto-GPR37, prisutan na neuronskim ćelijama u mozgu, mogao biti obećavajući kandidat za dijagnostiku biomarker za Parkinsonovu bolest. Ecto-GPR37 je fragment receptora vezanog za G-protein neurona siroče koji se zove GPR37. Iako je to receptor povezan sa Parkinsonovom bolešću, još uvek nisu poznati ni njegova neuronska funkcija ni endogeni ligand, odnosno specifični molekul za koji se vezuje.
Da bi potvrdili prethodne nalaze i testirali da li je ovaj potencijalni biomarker specifičan za Parkinsonovu bolest, istraživači su sada analizirali procesiranje GPR37 u mozgu i prisustvo ekto-GPR37 u cerebrospinalnoj tečnosti pacijenata sa Parkinsonovom, Alchajmerovom i drugim neurodegenerativnim bolestima. sa kliničkim karakteristikama sličnim Parkinsonovoj, kao što su multipla sistemska atrofija, kortikobazalna degeneracija i progresivna supranuklearna paraliza.
Istraživači primećuju da, „uprkos sličnostima, pacijenti sa ovim bolestima imaju drugačiju prognozu i ne reaguju na levodopu, glavni tretman za Parkinsonovu bolest. Stoga je istraživanje novih biomarkera od suštinskog značaja za preciznu stratifikaciju pacijenata, posebno u ranoj fazi. faze, kada je dijagnoza izazovnija.“
Rezultati ove analize pokazuju da su nivoi ekto-GPR37 povećani samo kod pacijenata sa sporo progresivnom Parkinsonovom bolešću, a ne kod brzog tipa ili kod drugih patologija. „Ovaj nalaz sugeriše moguću vezu između obrade i ekspresije GPR37 i brzine progresije bolesti“, kaže Ciruela.
Prema naučnicima, najverovatnije objašnjenje za prisustvo ekto-GPR37 u mozgu je da kada GPR37 receptor dostigne površinu neurona, on se fragmentira i oslobađa ekto-GPR37 van ćelije. Kao rezultat ove obrade, u ovoj vrsti sporo progresivnog parkinsonizma, ekto-GPR37 bi cirkulisao u višim koncentracijama u cerebrospinalnoj tečnosti, tečnosti koja okružuje mozak i kičmenu moždinu.
S druge strane, istraživači su takođe opisali diferencijalni obrazac obrade i ekspresije GPR37 kod drugih analiziranih neurodegenerativnih bolesti. „Ovo naglašava potencijalnu korisnost GPR37 i za razlikovanje različitih neurodegenerativnih stanja“, dodaje profesor UB.
Iako su rezultati dobijeni od strane UB i IDIBELL tima veoma obećavajući, istraživači ističu da bi ulogu biomarkera ekto-GPR37 trebalo potvrditi u većoj grupi pacijenata iz različitih bolnica kako bi se potvrdila njegova klinička korisnost, utvrdila njegova robustnost i osigurala njegova primenljivost kao prognostičko sredstvo u progresiji bolesti .
Ciruela napominje: „Sada bi sledeći korak bio da se razvije i implementira multicentrični klinički projekat na evropskom nivou koji će nam omogućiti da sprovedemo studiju validacije sa pacijentima sa Parkinsonovom bolešću, što je neophodno da bi se krenulo ka kliničkoj primeni.
Štaviše, istraživači su nedavno prilagodili test za određivanje prisustva ekto-GPR37 u uzorcima krvi pacijenata, „što ga čini mnogo lakšim za analitički određivanje“, zaključuju oni.
