Istraživači sa Univerziteta Masačusets Amherst nedavno su objavili prvu studiju ove vrste koja se fokusira na retki autoimuni poremećaj aplastičnu anemiju kako bi razumeli kako podskup ćelija može biti obučen da ispravi preterano revnosni imunološki odgovor koji može dovesti do fatalnih autoimunih poremećaja. Istraživanje, objavljeno u Frontiers in Immunologi, identifikuje specifičan enzim poznat kao PRMT5, kao ključni regulator supresivne aktivnosti u specijalizovanoj populaciji ćelija.
Ljudski imuni sistem je čudo evolucije. Kada patogen uđe u telo, imune ćelije ga mogu identifikovati, pozvati na pomoć, napasti patogen, a zatim, kada je pretnja iskorenjena, vratiti se u mirno stanje. Ali ponekad, kao kod retkog autoimunog poremećaja aplastične anemije, nešto krene naopako.
Kod pacijenata sa aplastičnom anemijom, aberantne imune ćelije, u ovom slučaju Th1 ćelije, pogrešno identifikuju zdrave matične ćelije u koštanoj srži kao patogene i napadaju ih. Bez ovih matičnih ćelija koštane srži, telo ne može da pravi bela krvna zrnca za borbu protiv infekcija, crvena krvna zrnca koja prenose kiseonik po celom telu, niti trombocite koji pomažu u zaustavljanju krvarenja.
„Ono što želimo da uradimo je da napravimo super-supresivnu ćeliju“, kaže Nidhi Jadon, diplomirani student na Odseku za veterinarske i životinjske nauke na UMass Amherst i glavni autor rada. „Ako neko pati od autoimunog poremećaja, možemo koristiti ove super-supresivne ćelije da prigušimo aberantni imuni odgovor umesto lekova.
Dok terapije lekovima koje upravljaju autoimunim odgovorima mogu biti spasonosne, one takođe dolaze sa dugačkom listom potencijalno iscrpljujućih neželjenih efekata.
Bilo bi mnogo efikasnije kada bi se sopstveni odbrambeni sistem tela mogao ponovo obučiti — a da bi videli kako bi se prekvalifikacija mogla desiti, Jadon i stariji autor lista, Lisa M. Minter, profesor veterinarskih i životinjskih nauka na UMass Amherst, oslonili su se na probijanje puta. model miša koji je Minter razvio 2013. godine i koji blisko oponaša ljudske imune odgovore karakteristične za aplastičnu anemiju.
Ovaj model miša je konstruisan sa Th1 ćelijama koje izazivaju aplastičnu anemiju. Jadon, Minter i njihove kolege su zatim radili na obučavanju ćelija odgovornih za suzbijanje imunološkog odgovora – nazvanog iTregs – u specifičnom hemijskom okruženju koje aberantne Th1 ćelije stvaraju oko sebe. Ovo hemijsko okruženje je jedno od sredstava koje Th1 ćelije koriste da traže rezervnu kopiju, uvlačeći još više Th1 ćelija u koštanu srž, gde napadaju i uništavaju matične ćelije.
Ono što su Džejdon i Minter primetili je da su iTregovi koje su kreirali bili veoma efikasni u smanjenju imunog odgovora posredovanog Th1 u njihovom životinjskom modelu aplastične anemije. Kada su bolje pogledali, otkrili su da iTregovi obučeni u hemijskom okruženju nalik Th1 povećavaju proizvodnju specifičnog enzima zvanog PRMT5, koji je zauzvrat blokirao ekspresiju drugog specifičnog gena — Sirt1 — koji destabilizuje iTregove i čini ih manje efikasnim.
„Niko pre nas nije pokazao da PRMT5 igra tako važnu ulogu u posredovanju imunosupresivnog kapaciteta koji iTregovi pokazuju kada se generišu u uslovima koji se nalaze u Th1-posredovanom imunološkom odgovoru“, kaže Minter, koji brzo primećuje da je potrebno dugo vremena da se jedno osnovno otkriće poput ovog pretvori u terapeutski tretman dostupan u klinici.
I ima još posla koji treba da se uradi: tim želi da se fokusira na dodatne gene koji mogu biti regulisani PRMT5 i kako oni takođe mogu doprineti da iTregovi budu bolji u suzbijanju imunoloških odgovora.
Ipak, modeli miša tretirani ponovo obučenim iTregovima pokazali su značajno produženu stopu preživljavanja. „Mi smo jedan korak bliže pronalaženju te super-supresivne ćelije koja može da zameni terapiju lekovima“, kaže Džejdon.
