„Ne budi medveda koji spava“ jedan je od centralnih zaključaka disertacije o lekovima za decu pre anestezije i operacije. Efekat lekova protiv anksioznosti, smirivanja i izazivanja sna može brzo nestati ako se dete nenamerno probudi tokom pripreme za anesteziju.
Osim što otežava anesteziju, preoperativna anksioznost može produžiti oporavak deteta od anestezije i izazvati promene u ponašanju nekoliko nedelja nakon operacije. U suštini, koriste se tri leka za ublažavanje preoperativne anksioznosti kod mlađe dece: midazolam (benzodiazepin) i klonidin i deksmedetomidin (dva alfa-2 agonista). Nedavna disertacija pokušala je da odgovori na pitanje šta je najidealnije.
U petak, 14. juna, Asa Bromfalk sa Odeljenja za dijagnostiku i intervenciju na Univerzitetu Umea braniće svoju tezu pod nazivom „Intervencija za prevenciju: Ublažavanje preoperativne anksioznosti dece“. Protivnik je vanredni profesor Elisabeth Eriksson sa Univerziteta Orebro.
Studija je sprovedena dvostruko zaslepljeno, što znači da niko nije znao koji lek je dat deci. „Proučavao sam dubinu sna dece, disanje i puls, kao i znake anksioznosti, delirijuma, mučnine i bola uz pomoć instrumenata za posmatranje“, kaže Bromfalk.
Ispitivanje je prikupilo podatke iz četiri studije u fazama pre, tokom i posle operacije, kao i praćenje kod kuće dve nedelje nakon operacije. Takođe su sprovedeni intervjui u fokus grupama o iskustvima perioperativnog osoblja sa premedikacijom kod dece predškolskog uzrasta.
Glavna razlika između lekova odnosila se na njihovu sposobnost da smanje anksioznost i obezbede san. Midazolam kratkog dejstva delovao je smirujuće na decu tokom priprema za anesteziju, ali su se deca budila veoma rano nakon operacije, što je moglo rezultirati anksioznošću i bolom. Savremeni dugodelujući alfa-2 agonisti obezbedili su san čak i nakon operacije, a buđenje i oporavak bili su mirni.
Osoblje je istaklo da je uspostavljanje poverenja i sinhronizacija premedikacije sa stanjem uma deteta od ključne važnosti. „Nega, bez obzira na premedikaciju, mora se obavljati pažljivo i mora se dozvoliti da potraje“, naglasila je Bromfalk.
Visoke doze testiranih lekova mogu imati negativan uticaj na disanje i cirkulaciju. Međutim, prema rečima osoblja, bezbednost je bila na visokom nivou uz pažljivo praćenje. Tokom studije nisu zabeleženi neželjeni događaji, a disanje i cirkulacija su ostali stabilni. Alfa-2 agonisti su izazvali samo blagi pad srčane frekvencije, što ukazuje da su ovi lekovi, u dozama korišćenim u studiji, bezbedni za upotrebu kod zdrave dece pre anestezije i hirurgije.
