Profesor Keri Vestgart sa Univerziteta u Liverpulu nedavno je objavila studiju u časopisu BMC Pediatrics koja istražuje povezanost između posedovanja kućnih ljubimaca i razvojnih ishoda kod dece. U ovom intervjuu, ona se sastaje sa dr Vanessom Ashall iz Instituta za nauku Valtham Petcare kako bi objasnila ključne nalaze svoje studije.
Povezanost između kućnih ljubimaca i razvojnih ishoda
Profesorica Vestgart objašnjava da su istraživali kako posedovanje kućnih ljubimaca utiče na različite aspekte razvoja kod dece, uključujući emocionalno zdravlje, bihejvioralne i kognitivne sposobnosti, jezičke veštine i obrazovna dostignuća.
Podaci iz studije Deca 90-ih
Istraživački tim koristio je podatke iz studije poznate kao Avon Longitudinal Study of Parents and Children (ALSPAC), koja je pratila otprilike 14.000 dece rođene između 1991. i 1992. godine. Ova longitudinalna studija omogućila je istraživačima da izbegnu pristrasnosti prilagođavanjem različitih zbunjujućih faktora koji mogu uticati na ishode.
- Razvoj jezika
- Deca sa kućnim ljubimcima postigla su bolje rezultate u razumevanju jezika u dobi od 5 godina, sugerišući da kućni ljubimci mogu stimulisati komunikaciju i izgradnju rečnika kod dece. Prisutnost pasa posebno je uticala na sposobnost čitanja.
- Prosocijalno ponašanje
- Posedovanje pasa ili drugih kućnih ljubimaca povezano je s poboljšanjem pozitivnog društvenog ponašanja kod dece od 3 godine, uključujući deljenje, saradnju i empatiju prema drugima.
- Obrazovno postignuće
- Istraživanje je pokazalo da posedovanje kućnih ljubimaca može biti povezano s lošijim obrazovnim dostignućima. Ova zapažanja zahtevaju dodatna istraživanja kako bi se utvrdila tačna priroda ove povezanosti.
- Kognitivni razvoj
- Uočeni su problemi u ponašanju kod nekih dece koja poseduju kućne ljubimce, uključujući povećanu hiperaktivnost kod vlasnika mačaka. Ova zapažanja sugerišu da porodice koje se suočavaju sa razvojnim izazovima možda češće usvajaju kućne ljubimce.
Profesorica Vestgart naglašava složenost odnosa između kućnih ljubimaca, dece i njihovih porodica. Nije uvek jasno da li kućni ljubimci direktno utiču na razvoj ili se porodice sa decom sa razvojnim poteškoćama češće odlučuju za kućne ljubimce. Takođe, uočene veličine efekata su bile male i možda se ne odnose na klinički značajne razlike za pojedince.
Profesorica sugeriše da bi dodatna istraživanja, uključujući dubinske intervjue i randomizovana kontrolisana ispitivanja, mogla doneti dublje razumevanje uticaja kućnih ljubimaca na razvoj. Takođe, prikupljanje detaljnijih informacija o prirodi odnosa dece sa kućnim ljubimcima bi omogućilo bolje razumevanje ovih veza.
Ova studija otvara vrata za buduća istraživanja o uticaju kućnih ljubimaca na razvoj dece, sa potencijalom da se koristi u obrazovnim i intervencijama za dobrobit. U svetlu ovih nalaza, važno je nastaviti istraživanje kako bi se bolje razumelo kako kućni ljubimci mogu podržati razvojne procese kod dece i mladih.