Priroda se u EU iskorištava da poboljša blagostanje stanovnika gradova, uključujući i ljude koji pate od usamljenosti.
Upravo je istraživanje zdravstvenih prednosti gradskih vrtova zajednice u Denveru u američkoj državi Kolorado postavilo profesorku Džil Lit na put da poseje faktor dobrog osećanja prirode u gradovima širom sveta.
Lit je bio zapanjen načinom na koji su urbane bašte, pored promocije fizičke aktivnosti ili zdrave ishrane, bile kapija ka boljem opštem osećanju. Pomogli su ljudima da steknu nova poznanstva i ublaže brige.
„Kao da su ljudi govorili po scenariju“, rekao je Lit, pridruženi istraživač na Institutu za globalno zdravlje Barselone, ili ISGlobal, u Španiji. „Uvek su pričali o lepom osećaju prljanja ruku u zemlju, ali i osećaju predaha od gradskog života.“
Zanima je kako se ljudi povezuju sa pejzažima i da li takve veze mogu pomoći u sprečavanju lošeg zdravlja. Uspesi koje je Lit primetila sa urbanim baštovanstvom naveli su je da posumnja u vezu između prirode i dobrobiti stanovnika grada.
„Čak i u veoma urbanim, izgrađenim sredinama, čuli su ptice, osetili su vetar u obrazima i u kosi i imali osećaj da su u miru“, rekla je ona.
Lit veruje da estetski, fizički i društveni aspekti takvih aktivnosti pojačavaju čula ljudi, imaju emocionalni efekat i poboljšavaju njihovo opšte blagostanje.
Ona svoju ideju stavlja na probu u istraživačkom projektu koji je dobio sredstva EU kako bi istražio kako aktivnosti u prirodi mogu da se pozabave osnovnim uzrokom lošeg zdravlja koji medicinska profesija često zanemaruje i stigmatizovanom od strane društva: usamljenošću.
Projekat pod nazivom RECETAS traje pet godina do februara 2026. Inicijativa koju vodi ISGlobal uključuje partnere iz pet zemalja EU — Austrije, Češke, Finske, Francuske i Španije — kao i Velike Britanije, Australije i Ekvadora .
Usamljenost je široko rasprostranjena u Evropi i pogađa ljude svih uzrasta i porekla. U 2022. godini, prva anketa širom EU na ovu temu otkrila je da se 13% ispitanika osećalo usamljeno većinu ili sve vreme tokom prethodne četiri nedelje, a 35% je imalo osećaj usamljeno barem deo vremena.
Iako predstavlja rizik za mentalno i fizičko zdravlje, usamljenost se retko rešava sve dok ne izazove štetu koja zahteva medicinsku intervenciju.
U šest gradova — Barseloni, Marseju, Pragu i Helsinkiju u EU, zajedno sa Kuenkom u Ekvadoru i Melburnom u Australiji — istraživači stvaraju grupe ljudi u susedstvu koje se okupljaju u prirodnim mestima.
Stručnjaci za negu ljudi koji su uključeni smatraju usamljenim i oni ih upućuju istraživačima RECETAS-a, kaže Litt.
Grupe biraju aktivnosti iz menija lokalnih opcija, kao što su izlet u park ili botaničku baštu ili šetnja duž morske obale ili reke.
Prateći kurs je osmišljen da pomogne ljudima da uoče znakove i simptome usamljenosti i da se povežu sa drugima tokom aktivnosti kako bi je ublažili.
Nedeljne sesije takođe uključuju period razmišljanja — vođenje dnevnika o vremenu u prirodi, svesnosti ili meditaciji.
„Priroda je mazivo koje pokreće ljude da se otvore“, rekao je Lit, koji takođe radi na Odeljenju za studije životne sredine na Univerzitetu Kolorado Boulder. „Čak i ako su oni relativno tihi ljudi, nešto u vezi sa grupom zaista pomaže. Izuzetno je lepo sedeti u grupama i čuti koliko ovo popunjava prazninu u životima ljudi.“
Češki postdiplomski istraživač po imenu Blanka Novotna se slaže.
Sa sedištem u Centru za stručnost za dugovečnost i dugotrajnu negu na Karlovom univerzitetu u Pragu, Novotna je rekla da su prijateljstva stvorena u projektnoj grupi tamo pomogla najmanje jednoj osobi u teškim vremenima.
Rekla je da se žena pridružila nedeljama nakon što joj je muž umro i da je bila previše emotivna da bi govorila na prvim sesijama. Zatim, tokom šetnje po šumi, drugi član grupe koji je bio ožalošćen nežno je uverio ženu da će joj vreme i priroda pomoći da se izbori, pružajući dobrodošlu podršku.
Iza svake grupe stoje socijalni radnici, zdravstveni radnici, planeri zemljišta i biolozi koji se fokusiraju na ukrštanje prirode i mentalnog zdravlja.
Jedan od stručnjaka takođe služi kao vođa grupe prvih devet nedelja, nakon čega je cilj da ona nastavi sama sa snagom prijateljstava koja su iskovana.
Dr Tadhg MacIntire, ekološki psiholog na Univerzitetu Mainooth u Irskoj, rekao je da su pandemija COVID-19 i široko rasprostranjena blokada koje je pokrenula ponudili novi uvid u to zašto ljudi koriste zelene površine i šta dobijaju od toga.
Rekao je da su motivi obično socijalna interakcija i mentalno blagostanje, a ne fizička aktivnost.
„Ljudi su počeli da shvataju da se zapravo radi o povezivanju sa komšijama, prijateljima i porodicom – ili šansi da samo sede pod drvetom, uživaju u prirodi i osećaju njene regenerativne moći“, rekao je Mekintajer.
On vodi još jedan projekat koji finansira EU i ispituje kako priroda može pomoći ljudskom zdravlju. Pod nazivom GO GREEN ROUTES, projekat je započeo na vrhuncu pandemije u septembru 2020. i trajaće do avgusta 2024. godine.
U šest urbanih centara — Burgasu na bugarskoj obali Crnog mora, Limeriku u Irskoj, Lahtiju u Finskoj, glavnom gradu Estonije Talinu, Umeu u Švedskoj i Versaju izvan francuske prestonice Pariza — istraživači grade ili renoviraju parkove i zelene površine.
U Limeriku rezultat je ruta duga 1,2 kilometra preko predgrađa grada. Lokalni stanovnik dr Mark Lajons, koji predaje o snazi i kondiciji na Univerzitetu u Limeriku, koristi novu rutu za hodanje i trčanje dok njegova deca voze bicikl i voze se po njoj.
„Pokazalo se da je to preko potrebna veza između lokalnih škola kako bi ljudi mogli da hodaju i bicikliraju daleko od užurbanog saobraćaja“, rekao je Lajons. „Biciklisti, šetači i trkači mogu bezbedno da koriste rutu. Koristi je veoma široka demografska grupa, što je lepo videti.“
Učešće zajednice je važan aspekt projekta. Lokalno stanovništvo dele dizajnerske ideje sa gradom i pomažu u stvaranju prostora.
Praktična interakcija sa prirodom je ugrađena u projekte—uključujući dečije igraonice napravljene od prirodnih materijala kao što su trupci za trčanje i jame za kopanje.
Vreme provedeno u prirodi ne samo da koristi mentalnom i fizičkom zdravlju ljudi, već predstavlja i dobitak za samu životnu sredinu, smatra MacIntire.
Rekao je da je to zato što što više ljudi redovno komunicira sa prirodom, to više brinu o njoj i verovatno će promeniti način života kako bi smanjili svoj ekološki otisak.
Pre nego što je postao psiholog za životnu sredinu, Mekintajer je bio sportski psiholog i radio je sa profesionalnim sportistima. U tom polju, vreme provedeno u prirodi – aktivno ili pasivno – smatra se važnim aspektom lečenja stresa.
Mekintajer je takođe bio uključen u istraživanja koja pokazuju da smanjeni pokrivač drveća i visok nivo zagađenja bukom u gradovima mogu dovesti do većeg nivoa stresa za stanovnike.
U Lahtiju, GO GREEN ROUTES je izgradio šumsku stazu u medicinskom centru kako bi pružio prednosti prirode radnicima, pacijentima i posetiocima. Šetalište vodi ljude na rutu kroz šumu sa područjima za svesnost, opuštanje i društvenu interakciju.
Podseća na japansku ideju šumskog kupanja, gde su prizori, zvuci i mirisi šume namenjeni da pomognu opuštanju.
„Uključujući građane u mnoge različite primere GO GREEN ROUTES, mi smo u mogućnosti da iskoristimo prednosti za njihovo zdravlje i dugoročno pomognemo životnoj sredini“, rekao je Mekintajer.
