Otprilike jedna od pet odraslih osoba u SAD doživljava bol koji nemilosrdno traje mesecima. Ipak, jedini efikasan tretman koji imamo do sada uključuje lekove protiv bolova, koji mogu izazvati zavisnost i retko su dovoljni.
Da bi bolje razumeli osnovne mehanizme hroničnog bola, neuronaučnik sa Univerziteta u Pensilvaniji Majank Gautam i njegove kolege su usavršili tendenciju da se epizode pokreću pukim dodirom.
Dodir detektuje niz mehanoreceptora u našim telima. Neki od njih se aktiviraju blagim pritiskom, dok drugi zahtevaju mnogo jači udar da bi se uključili.
Kombinacija neurona bola (nociceptora) i neurona dodira pomaže našim telima da odluče da li je nešto neprijatno ili ne. Veza između ova dva procesa je ono što nam omogućava da poremetimo signal bola, na primer, trljanjem bolnog mesta.
Gautam i njegov tim su koristili kombinaciju genetskih alata izazvanih svetlošću i snimanja velike brzine da bi ispitali kako jedan od ovih brzo delujućih i najosetljivijih mehanoreceptora, Aβ-LTMR, funkcioniše kod miševa.
Kada su istraživači deaktivirali Aβ-LTMR, miševi su pokazali smanjeni odgovor na nežan dodir kao što je predviđeno. Ali ovo je takođe stvorilo veći odgovor u neuronima bola i centralnom nervnom sistemu miševa kojima je dat tretman koji ih je doveo do hronične upale.
Ovo ukazuje na to da, osim što osećaju dodir i doprinose lokalnoj detekciji bola, Aβ-LTMR takođe igraju ulogu u posredovanju odgovora na bol u celom telu u prisustvu upale.
Kada je tim namerno aktivirao Aβ-LTMR kod miševa sa receptorima za upalu i funkcionisanjem, test životinje su reagovale na način koji ukazuje da su iskusile lokalizovan bol. Aktiviranje istih receptora u centralizovanijem delu nervnog sistema zvanom dorzalni stub, međutim, smanjilo je bol kod ovih miševa.
Zajedno, ovi rezultati otkrivaju da Aβ-LTMR doprinose senzaciji bola izazvanog dodirom na lokalnom nivou, ali takođe pomažu da se on ublaži na globalnom nivou.
Ovo bi moglo objasniti zašto aktiviranje receptora dalje od mesta povrede putem stimulacije električnih nerava može umiriti bol.
„Dodatne terapijske procedure u stvarnom životu, uključujući terapiju masažom i elektroakupunkturu, verovatno uključuju aktivaciju Aβ-LTMR za njihove korisne efekte“, sumnjaju istraživači.
U ekstremnijim slučajevima, hronični bol može ograničiti sposobnost pojedinca da radi ili čak obavlja mnoge od najosnovnijih zadataka u životu, kao što su jedenje i spavanje. Hemijski remeti sposobnost regulacije emocija, što dovodi do daljeg stresa, krivice, nesanice, pa čak i promena ličnosti.
Otkrivanje kako svi različiti procesi rade zajedno da bi signalizirali bol u telima sisara približava nas pronalaženju sigurnijeg i pouzdanijeg olakšanja.
