Genetika igra veoma važnu ulogu u razvoju dijabetesa tipa 2, ali geni ne određuju sve u životu.
Nova studija po prvi put sugeriše da čak i oni koji su genetski predisponirani za dijabetes mogu sprečiti bolest pravilnim izborom životnog stila.
Trogodišnja „intervencija“ u Finskoj sada je pokazala da zdrava ishrana i redovna vežba mogu da smanje verovatnoću da muškarci obole od dijabetesa tipa 2 koji imaju „visok genetski rizik“.
Program je pomogao pacijentima da izbalansiraju šećer u krvi i izgube težinu, a to je važilo čak i za one za koje se smatralo da imaju niske genetske faktore rizika za dijabetes.
„Ova otkrića podstiču sve da naprave promene u načinu života koje promovišu zdravlje. Štaviše, oni pokazuju efikasnost grupnih i internetskih smernica za životni stil, koje štede resurse zdravstvene zaštite“, kaže klinički nutricionista Marija Lankinen sa Univerziteta istočne Finske.
Ovo nije prva studija koja pokazuje da intervencije u načinu života mogu smanjiti prevalenciju dijabetesa tipa 2.
Nedavno je jednogodišnji program dijabetesa u Engleskoj otkrio da potpuna revizija dnevne ishrane osobe može dovesti do remisije 32 odsto pacijenata sa dijabetesom tipa 2, što znači da više ne moraju da uzimaju lekove.
Ova najnovija studija, međutim, pomaže da se razdvoje uloge koje geni i okruženje mogu igrati u nastanku dijabetesa.
Istraživači sa Univerziteta istočne Finske i Univerzitetske bolnice Kuopio u Finskoj uključili su više od 600 muškaraca starijih od 50 godina u interventnu studiju.
Ovi učesnici su prošli grupne sesije o važnosti zdrave ishrane i fizičke aktivnosti. Oni su takođe dobili pojedinačne povratne informacije o ishrani od strane kliničkih nutricionista i dobili vodič za ishranu i vežbanje za naredne tri godine. Za to vreme dva puta su obavljeni oralni test tolerancije glukoze i fizikalni pregled.
Oko polovine grupe uključene u intervenciju imalo je visok genetski rizik za dijabetes tipa 2, a druga polovina je imala nizak genetski rizik. Ovo je postignuto na zbiru od 76 varijanti gena za koje se zna da povećavaju rizik od dijabetesa tipa 2.
Kao kontrolna grupa uključena je grupa od 345 muških učesnika koji nisu bili podvrgnuti intervenciji. U ovoj kontrolnoj grupi bilo je 149 osoba sa visokim genetskim rizikom i 196 osoba sa niskim genetskim rizikom.
U poređenju sa onima sa visokim genetskim rizikom u kontrolnoj grupi, oni sa visokim genetskim rizikom koji su učestvovali u 3-godišnjoj intervenciji imali su 6 procenata manje šanse da razviju dijabetes tipa 2.
Oni u interventnoj grupi koji su imali nizak genetski rizik nisu pokazali značajnu razliku u odnosu na one sa niskim genetskim rizikom u kontrolnoj grupi, ali su i dalje pokazali gubitak težine i metaboličke koristi u rangu sa visokorizičnom intervencijskom grupom.
Kako osoba stari, na primer, njihova kontrola šećera u krvi ima tendenciju da se pogorša, ali su ovi neželjeni efekti bili značajno manji u interventnoj grupi u poređenju sa kontrolnom grupom.
Ovo sugeriše da učesnici sa niskim genetskim rizikom takođe imaju koristi od promena načina života.
Potrebno je više studija da bi se potvrdio ovaj efekat u većim i raznovrsnijim kohortama, ali istraživači tvrde da ovo ispitivanje pokazuje da se dijabetes tipa 2 može „sprečiti ili odložiti“ pristupačnim pristupom.
Fokusiranje na zdravu ishranu i fizičku aktivnost kod sredovečnih i starijih muškaraca, posebno kod onih sa visokim genetskim rizikom od dijabetesa tipa 2, može biti isplativ i praktičan način da se smanji pojava ove veoma česte metaboličke bolesti.
„Zbog toga“, zaključuje tim iz Finske, „naši rezultati sugerišu da sve pojedince koji su u riziku od dijabetesa tipa 2 treba ohrabriti da promene način života bez obzira na genetski rizik“.
