Sa svakim zalogajem hrane koji unesemo, naš crevni imuni sistem se suočava sa važnom odlukom. Njegova uloga je da nas zaštiti od potencijalno štetnih patogena, dok istovremeno mora razlikovati prijatelje od neprijatelja, tolerišući hranu i korisne bakterije. Ovaj proces, koji je dugo bio misterija za naučnike, sada je predmet novog istraživanja.
Nova studija identifikuje specifične tipove ćelija creva koje komuniciraju sa T-ćelijama, pozivajući ih da tolerišu, napadnu ili ignorišu određene supstance, objašnjavajući kako se ovi različiti odgovori aktiviraju. Objavljeni nalazi pružaju naučnicima dublje razumevanje načina na koje crevni imunološki sistem održava ravnotežu u crevima, što može pomoći u rasvetljavanju osnovnih uzroka alergija na hranu i crevnih oboljenja.
Intestinalni imuni sistem predstavlja kompleksnu mašinu. Proces tolerancije na hranu počinje antigenima koji se prezentuju T-ćelijama, što rezultira stvaranjem posebnih T-ćelija koje umiruju imunološki odgovor na hranu. Međutim, bez preciznog poznavanja koje tačno ćelije prezentuju antigene i pokreću ovu reakciju, teško je predvideti kako se reguliše tolerancija na hranu i netolerancija na patogene.
Nedavno istraživanje je uspelo da identifikuje određene ćelije koje promovišu toleranciju na hranu, posebno CDC1S i RORFT + APCs. Ove ćelije preuzimaju antigene iz hrane i prezentuju ih T-ćelijama, pokrećući mehanizme koji obezbeđuju toleranciju na hranu.
Takođe je otkriveno da infekcije creva mogu poremetiti ovu ravnotežu, kao što je demonstrirano na primeru miševa zaraženih parazitskim crvom. Ovakve infekcije mogu dovesti do smanjenja tolerancije na hranu i pojave alergijskih reakcija.
Tim istraživača je identifikovao molekularne signale koji su odgovorni za ove imunske promene, identifikujući ključne citokine i puteve koji utiču na interakcije APC-ova i modulaciju imunoloških odgovora. Na primer, infekcija creva je pokazala povećanu proizvodnju citokina poput IL-6 i IL-12, koji su uticali na aktivnost APC-ova i doveli do upalnih reakcija.
Iako ovi nalazi ne direktno ukazuju na uzroke alergija na hranu, oni postavljaju temelje za dalja istraživanja u oblasti netolerancije na hranu. Moguće je da bi u budućnosti modulacija određenih tipova APC-ova mogla da pomogne u prevenciji alergija na hranu.
Maria C. C. Canesso, autorka ovog istraživanja, planira da se fokusira na proučavanje ranog života, istražujući kako majčinsko mleko i izlaganje određenim antigenima mogu oblikovati rizik od razvoja alergija na hranu kod dece.
Ova studija osvetljava kompleksnost i važnost crevnog imunološkog sistema u održavanju tolerancije na hranu, kao i specifične mehanizme koji mogu uticati na imunološke reakcije.
