Kada neki ljudi pogledaju grupe malih rupa, poput onih koje se vide na površini jagode ili u saću, iznenada su i neobjašnjivo ispunjeni neprijatnim osećajem puzanja po koži.
Ispostavilo se da bi internet mogao hraniti ovu nezvaničnu fobiju. Niz eksperimenata je sada pokazao da bi onlajn diskusije o ‘tripofobiji’ – ili strahu od malih rupa – mogle delimično da pokreću uobičajeni fenomen.
U istraživanju od 283 osobe starosti od 19 do 22 godine, tim psihologa sa Univerziteta u Eseksu i Univerziteta u Safolku otkrio je da četvrtina tripofobičnih pojedinaca nikada nije čula za ovo stanje, što sugeriše da zaista postoji neki aspekt stanja koji je urođena.
Ali to ne znači da nema ni elementa uticaja vršnjaka.
Tim je takođe otkrio da je veća verovatnoća da će ispitanici u anketi biti tripofobični i osetljiviji na male rupice ako su ranije čuli za to stanje.
Čak 64 odsto je reklo da je taj fenomen otkrilo na internetu ili društvenim mrežama.
„Sve u svemu, ovi rezultati sugerišu da iako je široko prisustvo tripofobije na internetu možda doprinelo aspektu društvenog učenja ovog fenomena, ovo ne može biti jedino objašnjenje“, pišu istraživači.
Ovo nije previše iznenađujuće, dodaje tim. Na kraju krajeva, društveno učenje je poznata komponenta drugih fobija, poput onih za zmije ili pauke, „u kojima osoba postaje izložena društvenoj reprezentaciji i pogledu na određene objekte i/ili postaje svesna averzije koju doživljava član porodice“.
Ali nedavna otkrića sugerišu da na uobičajenost tripofobije može uticati, barem delimično, njeno veliko prisustvo na internetu.
Tripofobija još uvek nije medicinski priznato stanje. Prvi put su ga u naučnoj literaturi opisali dva psihologa sa Univerziteta u Eseksu 2013. godine, od kojih je jedan i autor novog rada. Međutim, čini se da se naziv za ovaj fenomen pojavio osam godina ranije u onlajn diskusijama.
Od tog prvog zvaničnog lista, stotine novinskih članaka su napisane na tu temu, a vizuelni memovi su sada zatrpani internetom.
Danas, međutim, naučnici se još uvek ne pitaju da li je tripofobija stvarno stanje ili je to „strah koji internet pogoršava“, kako neki spekulišu. Ne mogu se ni dogovoriti na koliko ljudi to utiče.
U 2013. godini naučnici su se naselili na 15 odsto ljudi, ali 2023. velika studija o mladim ljudima u Kini otkrila je da tripofobija verovatno pogađa 17,6 odsto ljudi.
Psiholog Džef Kol, koji je napisao taj početni rad iz 2013. godine, sada je vodio još jednu seriju eksperimenata na Univerzitetu u Eseksu, kako bi bolje razumeo stanje. Za razliku od njihove prethodne studije, Cole i njegov tim su otkrili da tripofobija pogađa oko 10 posto ljudi.
Iako je tačno da negativno iskustvo sa događajem ili objektom može izazvati fobiju, malo je verovatno da su oni sa tripofobijom ikada bili ugroženi gomila malih rupa.
Umesto toga, naučnici su sugerisali da je strah ili osećaj gađenja evolutivni ostatak. To čini da se osećamo neprijatno jer obrazac podseća na infestaciju parazitima, zarazne bolesti ili raspadanje – sve to može ugroziti ljudsko zdravlje.
„Alternativni internetski prikaz tripofobije je da osoba koja ranije nije bila svjesna stanja može primijetiti da je osjetljiva na rupe i onda potražiti informacije putem interneta“, opisuju istraživači.
„Internet tada potvrđuje ono što je osoba ranije sumnjala.
To ne znači da društveni mediji sami po sebi izazivaju tripofobiju, ali sugeriše da onlajn sadržaj čini ljude svesnim osećanja koja možda već postoje. Ovo bi, zauzvrat, moglo da ih pogorša.
Nekoliko prethodnih psiholoških studija otkrilo je da čak i kod 4- i 5-godišnjaka, tripofobične slike izazivaju nelagodu, čak i pre nego što su deca imala vremena da se upoznaju sa internetom.
„Sve u svemu“, zaključuju istraživači iz Eseksa, „ovi podaci sugerišu da i socijalno učenje i nedruštveno učenje doprinose tripofobiji“.
