Poznato je da aktivan način života podstiče i mentalno i fizičko zdravlje, produžavajući životni vek. Često se pretpostavlja da se bake i deke koji brinu o svojim unucima bave više aktivnosti, kao što su igranje i izlasci, što bi trebalo da poboljša njihovo zdravlje. Međutim, istraživači sa Univerziteta Alabama u Birmingemu su otkrili da bake i dede koji su u velikoj meri uključeni u brigu o svojim unucima zapravo doživljavaju lošije zdravstvene rezultate.
Studija, objavljena u Journal of Aging and Health, analizirala je nacionalno reprezentativan skup podataka starijih odraslih osoba u Sjedinjenim Državama. Studija je otkrila da, što su baka i deda više sati provodili na aktivnostima bake i dede i da li su živeli sa svojim unucima — što je poznato kao intenzitet bake i dede, to su ređe mogli da vežbaju.
„Naš cilj sa ovom studijom je bio da razumemo povezanost bake i dede sa fizičkom aktivnošću“, rekla je dr Patriša Drentea, profesor sociologije i glavni autor studije. „Pronašli smo inverznu vezu između njih dvoje jer briga o unucima omogućava manje vremena za ostvarivanje interesa i ostanak aktivnih.
Intenzivna nega negativno utiče na fizičku aktivnost i opšte zdravlje, najistaknutije među ovim grupama:
Najčešće, bake i dede iz socijalno i ekonomski ugroženih grupa imaju zadatak da primarnu odgovornost za negu imaju. Ovo uzrokuje da su efekti intenzivnog baka i dede najizraženiji u ovim populacijama.
„U proseku, socijalno i ekonomski ugroženi pojedinci već se bore sa lošijim zdravljem i pronalaženjem slobodnog vremena“, rekao je Drentea. „Kada se tome dodaju obaveze bake i dede i nege, oni nalaze manje vremena za fizičku aktivnost, što pogoršava njihovo zdravlje.
Studija je takođe otkrila da su bake i dede sa višim socio-ekonomskim i obrazovnim nivoima manje verovatno da će se baviti intenzivnim bakama i dedom jer „imaju više autonomije i resursa da se bave aktivnostima u slobodno vreme“, rekla je ona.
Koautori dr Greg Pavela, pomoćnik dekana za nastavne poslove Fakulteta javnog zdravlja; dr Julie Locher, profesor emeritus na Katedri za medicinu; i alumnus UAB Lu Tian, dr., priznaju da baka i deda može biti od koristi za mentalno i fizičko zdravlje.
Međutim, istraživanje tima naglašava potrebu za boljom podrškom bakama i dekama, posebno onima u nepovoljnom zdravstvenom i ekonomskom položaju, jer njihove odgovornosti za negu često ograničavaju njihovu sposobnost da se bave fizičkim aktivnostima koje promovišu zdravlje.
„Podržavajuća okruženja i programi zasnovani na zajednici mogu pomoći da se ublaže barijere između rigoroznog roditeljstva i pozitivnih zdravstvenih ishoda“, rekao je Drentea. „Uz pravu podršku, starije osobe mogu provoditi vreme u aktivnostima koje doprinose njihovom zdravlju i blagostanju.
