Insulinska rezistencija je povezana sa 31 različitom bolešću, a kod žena je takođe povezana sa većim izgledima za ranu smrt. Ovo je prema studiji podataka o stotinama hiljada ljudi u Velikoj Britaniji koja je predstavljena na godišnjem sastanku Evropskog udruženja za proučavanje dijabetesa (EASD) u Madridu, Španija (9-13. septembar).
Na konferenciji će se čuti da postoje ubedljivi dokazi o povezanosti između insulinske rezistencije i različitih stanja poput Parkinsonove bolesti, gihta i išijasa.
Insulinska rezistencija, kada ćelije tela ne reaguju pravilno na insulin i ne mogu lako da preuzmu glukozu iz krvi, ključna je karakteristika dijabetesa tipa 2. Uzroci insulinske rezistencije nisu u potpunosti shvaćeni, ali se smatra da su višak kilograma i nedostatak fizičke aktivnosti glavni faktori koji doprinose tome.
Insulinska rezistencija je takođe faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Međutim, manje se zna o njegovom širem uticaju na zdravlje.
Da bi saznali više, gospođa Jing Vu, sa Odeljenja za endokrinologiju, Provincijalna bolnica Šandong, Medicinski koledž Cheeloo, Šandong Uni, Jinan, Kina, i kolege analizirali su podatke iz UK Biobanke, koja sadrži genetske, medicinske informacije i informacije o načinu života. od više od 500.000 ljudi u Velikoj Britaniji.
U studiji je učestvovalo 429.159 učesnika (231.033 žene i 198.126 muškaraca) starosti između 40 i 69 godina. Nivoi šećera i masti u krvi, uključujući holesterol, korišćeni su za izračunavanje TiG indeksa svakog učesnika – mere insulinske rezistencije.
Rezultati TiG indeksa su se kretali od 5,87 do 12,46 jedinica, sa prosečnim očitanjem od 8,71 jedinica. Učesnici sa višim TiG rezultatom, a samim tim i višim stepenom insulinske rezistencije na početku studije, uglavnom su bili muškarci, stariji, manje aktivni, pušači i ljudi sa gojaznošću.
Praćenjem zdravlja učesnika u proseku od 13 godina, istraživači su uspeli da povežu insulinsku rezistenciju sa 31 bolešću.
Insulinska rezistencija je bila povezana sa većim rizikom od razvoja 26 od njih, uključujući poremećaje spavanja, bakterijske infekcije i pankreatitis, pri čemu je veći stepen insulinske rezistencije bio povezan sa većom verovatnoćom ovog stanja.
Konkretno, svako povećanje insulinske rezistencije za jednu jedinicu povezano je sa 18% većim rizikom od poremećaja spavanja, 8% većim rizikom od bakterijskih infekcija i 31% većim rizikom od pankreatitisa.
Insulinska rezistencija je takođe povezana sa manjim rizikom od pet bolesti, uključujući anemiju (6% smanjenje rizika), Parkinsonovu bolest (-16%) i osteoporozu (-13%). (Svi procenti za rizik od bolesti odnose se na promenu rizika povezanu sa povećanjem insulinske rezistencije za jednu jedinicu.)
Veza između insulinske rezistencije i dijabetesa (+166% ili 2,66 puta veći rizik), gihta i dislipidemije (nezdravi nivoi masti u krvi, +61%) i srodnih poremećaja bila je posebno jaka.
Neke od asocijacija, kao što su one između insulinske rezistencije i većeg rizika od razvoja gojaznosti (7% veći rizik), hipertenzije (+21%) i ishemijske bolesti srca (+24%), bile su dokumentovane ranije.
Druge veze, poput onih između insulinske rezistencije i gihta, Parkinsonove bolesti i išijasa, bile su nove u nauci.
„Otkrili smo da svako povećanje insulinske rezistencije za jednu jedinicu povećava rizik od gihta za 65%, ali smanjuje rizik od Parkinsonove bolesti za 16%“, kaže gospođa Vu. „Pored toga, svako povećanje insulinske rezistencije od jedne jedinice bilo je povezano sa 10% većom verovatnoćom išijasa.
Istraživači su zatim razmotrili povezanost između insulinske rezistencije i smrtnosti od svih uzroka – smrti iz bilo kog uzroka. U ovoj analizi, oni su odvojeno razmatrali muškarce i žene. Ovo je pokazalo da je insulinska rezistencija povezana sa smrtnošću od svih uzroka kod žena. Nije pronađena veza za muškarce.
Kod žena, svako povećanje insulinske rezistencije za jednu jedinicu bilo je povezano sa 11% većim rizikom od umiranja tokom perioda studije.
Analiza podataka u postojećim studijama koje su uključivale podatke o insulinskoj rezistenciji i zdravlju potvrdila je nalaze.
Gospođa Vu kaže: „Pokazali smo da je procenom stepena insulinske rezistencije moguće identifikovati pojedince koji su u riziku od razvoja gojaznosti, hipertenzije, srčanih oboljenja, gihta, išijasa i nekih drugih bolesti. Ovo daje osnovu za mere rane intervencije za smanjenje rizika od bolesti i takođe nudi nove ideje za prevenciju i lečenje bolesti. Podizanje svesti javnosti o ovim faktorima koji se mogu promeniti je važno, jer omogućava pojedincima da preduzmu proaktivne korake ka boljem metaboličkom zdravlju.
„Iako nismo razmatrali načine za poboljšanje insulinske rezistencije, prethodna istraživanja su pokazala da modifikacije životnog stila, kao što su redovno vežbanje i praćenje uravnotežene ishrane sa niskim sadržajem šećera i rafinisanih ugljenih hidrata, mogu pomoći u smanjenju rizika od insulinske rezistencije.“
