Nasumično kontrolisana studija koju su sproveli istraživači sa Centralnog instituta za mentalno zdravlje (CIMH) u Manhajmu ispitala je efekte stresa na neuralnu reaktivnost na znake alkohola i ponašanje zavisnosti. U studiji je učestvovalo 98 osoba sa problemima sa alkoholom.
Funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI) je korišćena za merenje moždane aktivnosti nakon što su učesnici bili izloženi psihosocijalnom stresu, fizičkom stresu ili kontrolnim uslovima. Pored toga, procenjena je žudnja za alkoholom i nivoi hormona kortizola. Tokom dvanaestomesečne faze praćenja, istraživači su takođe prikupili podatke o konzumaciji alkohola.
Rezultati su pokazali da je psihosocijalni stres pokrenuo povećanu aktivaciju leve insule, regiona mozga koji je povezan sa obradom stimulusa za nagrađivanje i emocionalnih znakova. Ova aktivacija izazvana stresom posebno je primećena u mozgovima učesnika kada su gledali slike sa alkoholom, a ne sa neutralnim slikama.
Štaviše, aktivacija insule bila je u korelaciji sa povećanom željom za alkoholom i povećanom konzumacijom alkohola među učesnicima. Zanimljivo je da je ova senzibilizacija aktivacije insule primećena samo u grupi izloženoj psihosocijalnom stresu.
„Ovi rezultati naglašavaju značajan uticaj koji psihosocijalni stres ima na nervne reakcije na znake alkohola i kasnije ponašanje zavisnosti“, kaže vanredni profesor dr Patrik Bah, šef istraživačke grupe za neuropoboljšanje i bihejvioralne zavisnosti u CIMH-u. Prethodne studije neuronauke su već povezale insulu sa željom za pušenjem. Sada se pokazalo da igra centralnu ulogu i u žudnji za alkoholom, posebno u uslovima psihosocijalnog stresa.
Nova studija doprinosi boljem razumevanju neurobiološke osnove zavisnosti od alkohola. „Naši nalazi mogu biti od interesa za razvoj novih tretmana, posebno za pronalaženje preciznog medicinskog pristupa za piće izazvano stresom“, kaže dr Bah. Razumevanje uloge insule bi stoga moglo olakšati razvoj ciljanijih terapija koje utiču na osnovne neuronske mehanizme pijenja izazvanog stresom.
