Širom zapadnog sveta, rasprostranjenost inflamatornih bolesti creva, koje nemaju lek, raste. Samo u Danskoj 50.000 ljudi pati od Kronove bolesti ili ulceroznog kolitisa, što predstavlja udvostručenje slučajeva u poslednjih 20 godina. Dok se mnogim ljudima dijagnostikuje u ranom odraslom dobu, manja grupa se identifikuje tokom detinjstva, posebno ako imaju simptome kao što su gubitak težine, bol u stomaku, dijareja i krvarenje.
Sada su istraživači iz Centra za molekularno predviđanje inflamatorne bolesti creva (PREDICT) na Univerzitetu u Alborgu pronašli dokaze da deca kojima je dijagnostikovan IBD pre šeste godine već pokazuju biološke promene povezane sa bolešću pri rođenju. Rad je objavljen u časopisu Gastroenterologija.
dr. student Jonas Julius Rudbӕk iz PREDICT objašnjava: „Upoređujući uzorke krvi novorođenčadi koja kasnije razviju IBD sa onima kod kojih nije, možemo bolje razumeti šta se dešava u telu pre nego što se pojave simptomi. Pošto mala deca često ne mogu da opišu svoj bol, ovo bi moglo da otvori vrata za skrining novorođenčadi za rane znake bolesti, što nam potencijalno omogućava da sprečimo njen početak.“
Međutim, Rudbek naglašava da je ovo istraživanje još uvek u ranoj fazi. „Ovo je prvi put da je takva veza demonstrirana na globalnom nivou, i to je neverovatno važan korak. Sada, teren treba dalje da istražuje detalje onoga što smo otkrili.“
IBD je obeležen prekomerno aktivnim imunološkim sistemom, što dovodi do hronične upale u crevima, što uzrokuje upornu dijareju, bol u stomaku i umor.
Poslednjih godina, istraživači su saznali da se određeni markeri upale mogu otkriti u uzorcima krvi do 10 godina pre zvanične dijagnoze. Ovo sugeriše da se bolest počinje razvijati mnogo ranije nego što se ranije mislilo. Međutim, istraživači su često ograničeni dostupnošću bioloških uzoraka uzetih pre dijagnoze, a 10-godišnji prozor verovatno odražava koliko daleko sežu dostupni podaci.
Ova nova studija sugeriše da samo deca sa dijagnozom pre šeste godine pokazuju biološke promene u krvi pri rođenju.
„Ove rane znake IBD-a vidimo samo kod veoma male dece, dok oni koji su dijagnostikovani kasnije u detinjstvu ne pokazuju takve promene pri rođenju. To podržava ideju da imamo posla sa specifičnom grupom dece koja su posebno teško pogođena, što ključno je istražiti preventivne opcije za ovu podgrupu“, kaže Rudbӕk.
Profesor dr med. Tine Jess, direktor PREDICT-a, dodaje: „Naša studija je jedinstven primer kako zdravstveni podaci i resursi biobanke u Danskoj mogu pružiti ključni uvid u poreklo bolesti. U budućnosti, znanje koje možemo steći iz ovog izvora pomoći će u sprečavanju mnogih hronična stanja, uključujući inflamatorne bolesti creva, ne samo u Danskoj već i širom sveta.“
