Naučnici sa Univerziteta Orebro identifikovali su specifične proteinske obrasce u testovima krvi koji mogu predvideti inflamatornu bolest creva (IBD) do 16 godina pre dijagnoze. Konkretno, Crohnova bolest se može otkriti sa vrlo visokom tačnošću. Studija je objavljena u časopisu Gastroenterologija.
Jonas Halfvarson, profesor gastroenterologije na Univerzitetu Erebro, Švedska, i vodeći istraživač studije, ističe značaj ovog otkrića: „Napravili smo važan korak ka tome da budemo u mogućnosti da predvidimo i sprečimo ove bolesti u veoma ranoj fazi u budućnosti.“
Istraživači su proučavali gotovo 800 uzoraka krvi kako bi identifikovali proteinske obrasce koji razlikuju zdrave osobe od onih koje će razviti Kronovu bolest ili ulcerozni kolitis. Njihovi rezultati pokazuju da specifična kombinacija od 29 proteina može sa velikom preciznošću predvideti Kronovu bolest, dok je predviđanje ulceroznog kolitisa nešto izazovnije.
Dr Olle Greno, student medicine na Univerzitetu Orebro, ističe da postoji jasna veza između promena u proteinskim obrascima i budućeg razvoja ulceroznog kolitisa, iako nije toliko izražena kao kod Kronove bolesti.
Otkriveno je da su istraživači mogli da primete promene u proteinskim obrascima kod osoba sa Kronovom bolešću već 16 godina pre zvanične dijagnoze.
Jonas Halfvarson naglašava važnost rane intervencije: „Otkrivanjem ovih markera mnogo pre nego što se simptomi ispolje, možemo potencijalno intervenisati ranije i unaprediti kvalitet života onih koji su u riziku od razvoja IBD.“
Rezultati studije takođe ukazuju da su proteini povezani sa funkcijom crevne barijere i imunološkim sistemom od suštinskog značaja za razumevanje mehanizama razvoja Kronove bolesti.
Olle Greno ističe: „Ovo nam omogućava da produbimo naše poznavanje bioloških mehanizama koji stoje iza IBD.“
Jedan od ključnih problema sa IBD je što bolest može dugo da napreduje u organizmu bez vidljivih simptoma, što dovodi do oštećenja gastrointestinalnog trakta pre nego što se započne lečenje.
Halfvarson zaključuje: „Uprkos velikom broju dostupnih lekova, nijedan od njih ne može da reši već nastalu štetu. Što ranije počnemo sa terapijom, to su bolje prognoze pacijenata i veće šanse da se izbegnu komplikacije.“
