Inflamatorna bolest creva (IBD) je povezana sa blago povećanim rizikom od srčane insuficijencije do 20 godina nakon dijagnoze, prema sveobuhvatnoj studiji registra Karolinska instituta u Švedskoj objavljenoj u European Heart Journal.
Istraživači su analizirali rizik od srčane insuficijencije kod preko 80.000 pacijenata sa inflamatornom bolešću creva — Kronovom bolešću, ulceroznim kolitisom ili neklasifikovanim IBD — u poređenju sa 400.000 ljudi iz opšte populacije, kao deo ESPRESSO studije.
Rezultati pokazuju da ljudi sa IBD imaju 19% povećan rizik od razvoja srčane insuficijencije do 20 godina nakon dijagnoze. Ovo odgovara jednom dodatnom slučaju srčane insuficijencije na 130 pacijenata sa IBD u tih 20 godina, a povećanje rizika je primećeno bez obzira na vrstu IBD. Najveći rizik od srčane insuficijencije primećen je kod starijih pacijenata, ljudi sa nižim obrazovanjem i ljudi sa već postojećim kardiovaskularnim oboljenjima u vreme dijagnoze IBD.
„I zdravstveni radnici i pacijenti treba da budu svesni ovog povećanog rizika i važno je da se kardiovaskularno zdravlje pravilno prati“, kaže prvi autor studije Jiangvei Sun, istraživač na Odeljenju za medicinsku epidemiologiju i biostatistiku, Karolinska institut. „Nadamo se da će rezultati podići svest zdravstvenih radnika o povećanom riziku od srčane insuficijencije kod osoba sa IBD-om i doprineti novim smernicama za upravljanje kardiovaskularnim bolestima kod pacijenata sa IBD.“
Istraživači su takođe analizirali rizik od srčane insuficijencije kod pacijenata sa IBD u poređenju sa njihovom braćom i sestrama bez IBD. U ovim analizama braće i sestara, povećanje rizika je bilo nešto niže, 10%, što sugeriše da genetika i rani faktori životne sredine koji se dele u porodicama mogu igrati ulogu.
„Ne znamo da li postoji uzročno-posledična veza, ali nastavićemo da istražujemo genetske faktore i ulogu lekova za IBD i aktivnosti bolesti na rizik od srčane insuficijencije“, kaže stariji autor studije, profesor Jonas F. Ludvigson iz studije. Odeljenje za medicinsku epidemiologiju i biostatistiku, Karolinska institut.
Studija je sprovedena u saradnji sa istraživačima na Univerzitetu Orebro, Univerzitetu Geteborg i Univerzitetu Upsala u Švedskoj.
