Zemlja se suočava sa još jednom epidemijom virusa Zapadnog Nila (VNV), pri čemu je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) do sada dokumentovao 880 slučajeva u 46 država. Ovi podaci verovatno predstavljaju samo mali deo ukupnih infekcija, jer se smatra da čak 80% zaraženih ne pokazuje simptome.
Prema podacima CDC-a, od preostalih pacijenata, oko 19% pokazuje simptome poput groznice, glavobolje i bolova u zglobovima, dok 1% slučajeva dovodi do teških komplikacija poput encefalitisa ili meningitisa, koji mogu imati fatalne posledice.
Virus Zapadnog Nila, koji prenose komarci zaraženi infekcijom od zaraženih ptica, ostaje aktivan čak i sa dolaskom jeseni, zahvaljujući globalnom zagrevanju koje produžava sezonu komaraca.
Naučnici istražuju razloge zbog kojih je određena populacija, posebno stariji ljudi, ranjivija na teže oblike infekcije. Istraživanje Rokfelerovog instituta otkrilo je da autoantitela u imunološkom sistemu mogu znatno povećati rizik od težih oblika VNV.
Istraživači su otkrili da 40% slučajeva neuroinvazivnog VNV može biti povezano sa prisustvom autoantitela koja ometaju delovanje interferona tipa 1, ključnih proteina u borbi protiv virusnih infekcija. Ova autoantitela, koja su prisutna pre infekcije, čine pojedince ranjivijima na teže simptome VNV.
Kako bi se smanjio rizik, stručnjaci preporučuju sistematsko testiranje autoantitela kod starijih osoba i onih sa autoimunim bolestima. Takođe, važno je preduzeti preventivne mere protiv ugriza komaraca, poput korišćenja repelenta i izbegavanja područja sa stajaćom vodom.
Uprkos znanjima o virusu Zapadnog Nila i drugim sličnim bolestima, razvoj vakcina ostaje izazovan, a istraživači nastavljaju rad na razvoju efikasnijih rešenja za borbu protiv ovih pretnji po javno zdravlje.
