Već neko vreme poznato je da je indeks telesne mase (BMI) netačan merni štap za procenu nečije težine i povezanog zdravlja. Ali i dalje ostaje alat za lekare, istraživače stanovništva i lične trenere.
Zašto se tako nesavršen alat još uvek koristi i šta da koristimo umesto njega?
BMI je međunarodno priznata metoda skrininga za razvrstavanje ljudi u jednu od četiri kategorije težine: manja težina (BMI manji od 18,5), normalna težina (18,5 do 24,9), prekomerna težina (25,0 do 29,9) ili gojazni (30 ili više).
To je vrednost izračunata merom nečije mase (težine) podeljenom sa kvadratom njihove visine.
Belgijski matematičar Lambert Adolphe Jackues Kuetelet (1796–1874) osmislio je BMI 1832. godine, kao matematički model za crtanje fizičkih karakteristika prosečnog zapadnoevropskog čoveka.
U početku se zvao Kuetelet indeks i nikada nije trebalo da se koristi kao alat za medicinsku procenu. Kuetelek indeks je preimenovan u „indeks telesne mase“ 1972. godine.
Korišćenje matematičke formule za davanje potpune slike nečijeg zdravlja jednostavno nije moguće.
BMI ne meri višak telesne masti, on samo meri „višak“ težine. Ne pravi razliku između viška telesne masti ili koštane mase ili muskulature, i ne tumači distribuciju masti (koja „je“ prediktor zdravlja, uključujući dijabetes tipa 2, metaboličke poremećaje i bolesti srca).
Takođe ne može napraviti razliku između društvenih varijabli kao što su pol, starost i etnička pripadnost. S obzirom da je Keteletova formula koristila samo muškarce iz zapadne Evrope, nalazi nisu prikladni za mnoge druge grupe, uključujući neevropske nacionalnosti, žene u menopauzi i trudnice.
Preterano oslanjanje medicinske struke na BMI može štetiti zdravlju pacijenata jer ignoriše mnogo toga što nas čini zdravim i fokusira se samo na masu.
Umesto da se BMI vidi kao primarni dijagnostički test za određivanje zdravlja osobe, trebalo bi ga koristiti u kombinaciji sa drugim merama i razmatranjima.
Pošto istraživači znaju da masnoća na stomaku oko naših vitalnih organa nosi najveći rizik po zdravlje, obim struka, odnos struka i kukova ili odnos struka i visine nude tačnije merenje zdravlja.
Obim struka: je efikasna mera distribucije masti, posebno za sportiste koji imaju manje masti i više mišića. Najkorisniji je kao prediktor zdravlja kada se kombinuje sa BMI. Obim struka treba da bude manji od 94 cm za muškarce i 80 cm za žene za optimalno zdravlje, mereno od sredine između dna rebara i kostiju kuka.
Odnos struka i kukova: izračunava udeo vaše telesne masti i koliko je uskladišteno na vašem struku, bokovima i zadnjici. To je merenje struka podeljeno sa merenjem kukova i prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji trebalo bi da bude 0,85 ili manje za žene, a 0,9 ili manje za muškarce da bi se smanjili zdravstveni rizici. Posebno je koristan u predviđanju zdravstvenih ishoda kod starijih ljudi, jer proces starenja menja telesne proporcije na kojima se zasniva BMI. To je zato što se masna masa povećava, a mišićna masa smanjuje sa godinama.
Odnos struka i visine: je visina podeljena sa obimom struka, i preporučuje se da obim struka osobe bude manji od polovine njihove visine. Neke studije su otkrile da je ova mera u najjačoj korelaciji sa zdravstvenim predviđanjima.
Sastav tela i procenat telesne masti se takođe mogu izračunati testovima merenja kožnih nabora, procenom specifičnih lokacija na telu (kao što su stomak, triceps ili kvadriceps) pomoću kožnih čeljusti.
Dodatni načini za merenje zdravlja srca uključuju traženje od svog lekara da prati vaš holesterol i krvni pritisak. Ovi formalniji testovi mogu se kombinovati sa pregledom načina života, ishrane, fizičke aktivnosti i porodične medicinske istorije.
Ishrana koja uključuje integralne žitarice, izvore proteina sa niskim sadržajem masti kao što su riba i mahunarke, jaja, jogurt, sir, mleko, orasi, semenke i puno svežeg voća i povrća smanjuje rizik od bolesti srca i krvnih sudova.
Ograničavanje prerađene hrane i slatkih grickalica, kao i zasićenih i trans masti može nam pomoći u kontroli težine i odbraniti bolesti povezane sa ishranom.
Biti fizički aktivan većinu dana u nedelji poboljšava opšte zdravlje. Ovo uključuje dve sesije treninga snage nedeljno i 2,5 do pet sati umerene kardio aktivnosti ili 1,25 do 2,5 sata snažne kardio aktivnosti.
Težina je samo jedan aspekt zdravlja, a postoje mnogo bolja merenja od BMI.
