Naučnici širom sveta upozoravaju na sve veću pretnju otpornosti na gljivične bolesti, koja bi mogla postati ozbiljan izazov za javno zdravlje. Komentar objavljen u časopisu The Lancet, koji su koordinirali istraživači sa Univerziteta u Mančesteru, Vesterdajk instituta i Univerziteta u Amsterdamu, naglašava da trenutne strategije u borbi protiv antimikrobne rezistencije (AMR) nisu dovoljno sveobuhvatne, jer su fokusirane uglavnom na bakterije, dok je gljivična otpornost zanemarena.
Svetska zdravstvena organizacija identifikovala je brojne gljivične patogene koji su već otporni ili brzo postaju otporni na antifungalne lekove. Ovi patogeni su odgovorni za oko 3,8 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Trenutno dostupne četiri glavne klase antifungalnih lekova često nisu efikasne zbog razvijene otpornosti, što otežava lečenje invazivnih gljivičnih infekcija poput Aspergillus, Candida, Nakaseomices glabratus, i Trichophiton indotineae.
Za razliku od bakterija, gljivice su eukariotski organizmi, što znači da dele mnoge sličnosti sa ljudskim ćelijama. Ove sličnosti otežavaju pronalaženje tretmana koji selektivno inhibiraju gljivice bez izazivanja ozbiljne toksičnosti za pacijente. Stoga je razvoj novih antifungalnih lekova izazovan zadatak. Iako su neka nova antifungalna sredstva u kliničkim ispitivanjima, njihov učinak može biti ograničen unakrsnom otpornošću izazvanom korišćenjem fungicida u poljoprivredi.
Agrohemijska industrija često razvija fungicide sa sličnim mehanizmima delovanja kao lekovi za ljudsku upotrebu. To može dovesti do unakrsne otpornosti, gde gljivični patogeni postaju otporni i na medicinske antifungale i na poljoprivredne fungicide. Ovo predstavlja veliki izazov jer je antifungalna zaštita ključna za sigurnost hrane i zaštitu useva. Međutim, pitanje je po kojoj ceni se ta zaštita ostvaruje, ako time ugrožavamo javno zdravlje.
Naučnici pozivaju na proširenje fokusa borbe protiv AMR kako bi uključio otpornost gljivičnih patogena. Sledeći sastanak Ujedinjenih nacija o AMR-u treba da adresira i ovu pretnju. Hitno je potrebno razviti nove strategije i politike koje balansiraju potrebu za zaštitom useva i sigurnost hrane, uz minimalizaciju rizika od razvoja gljivične otpornosti koja ugrožava ljudsko zdravlje.
Problem gljivične otpornosti je kompleksan i zahteva multidisciplinarni pristup, uključujući medicinske, biotehnološke i agrohemijske stručnjake. Globalna koordinacija i ulaganje u istraživanje i razvoj novih antifungalnih lekova su ključni koraci ka suočavanju sa ovom rastućom pretnjom.
