Studija izložena na ECTRIMS 2024 identifikovala je ključne biomarkere koji mogu predvideti pogoršanje invaliditeta kod multiple skleroze (MS). Ovo istraživanje ima potencijal da značajno unapredi strategije lečenja za milione pacijenata sa MS širom sveta, omogućavajući personalizovanije i efikasnije planove lečenja.
U multicentričnoj opservacionoj studiji sprovedenoj u 13 bolnica u Španiji i Italiji, dr Enrik Monreal i njegov tim otkrili su da povišeni nivoi lakog lanca neurofilamenta (sNfL) u serumu, koji ukazuju na oštećenje nervnih ćelija, na početku MS mogu predvideti relaps-povezano pogoršanje (RAV) i progresiju nezavisno od aktivnosti relapsa (PIRA).
Takođe, nivoi glijalnog fibrilarnog kiselog proteina (sGFAP) u serumu, koji potiče iz astrocita i ulazi u krvotok kada je centralni nervni sistem (CNS) povređen ili upaljen, koreliraju sa PIRA kod pacijenata sa niskim nivoom sNfL.
Studija je analizirala uzorke krvi od 725 pacijenata sa MS-om prikupljenih u roku od 12 meseci od početka bolesti. Korišćenjem tehnike Single Molecule Array (SIMOA), istraživači su procenili prognoznu vrednost nivoa sNfL i sGFAP kako bi predvideli RAV i PIRA.
Ključni nalazi otkrivaju da su viši nivoi sNfL, koji ukazuju na akutnu upalu u CNS-u kod MS, povezani sa 45% povećanim rizikom od RAV i 43% povećanim rizikom od PIRA. Pacijenti sa visokim nivoima sNfL često nisu reagovali dobro na standardne tretmane koji modifikuju bolest (DMT), ali su pokazali značajne koristi od visokoefikasnih DMT poput natalizumaba, alemtuzumaba, okrelizumaba, rituksimaba i ofatumumaba.
Sa druge strane, pacijenti sa visokim nivoima sGFAP-a, što ukazuje na lokalizovanu upalu izazvanu mikroglijom u CNS-u, i niskim nivoom sNfL-a imali su 86% povećan rizik od PIRA. Ova grupa nije reagovala na trenutne DMT-ove.
Interesantno je da, iako je poznato da je sGFAP povezan sa progresijom, visoki nivoi sNfL ograničavaju sposobnost sGFAP-a da predvidi ovaj ishod. Konkretno, vrednosti sGFAP su bile prediktivne za PIRA samo kod pacijenata sa niskim nivoom sNfL.
„Identifikacija sNfL i sGFAP kao prediktivnih biomarkera omogućava nam da efikasnije prilagodimo strategije lečenja za pacijente sa MS“, izjavljuje dr Monreal, istraživač MS u Univerzitetskoj bolnici Ramon i Kajal i prvi autor studije.
„Pacijenti sa niskim nivoom oba biomarkera imali su povoljnu prognozu i mogli su se lečiti injekcionim ili oralnim DMT-ima. Međutim, visoki nivoi sNfL ukazuju na potrebu za visokoefikasnim DMT-ima kako bi se sprečilo pogoršanje invaliditeta, dok pacijenti sa visokim nivoom sGFAP-a i niskim vrednostima sNfL-a možda zahtevaju nove terapijske pristupe.“
„Ovi različiti putevi u MS imaju značajne terapeutske implikacije, budući da trenutni DMT prvenstveno ciljaju na periferni adaptivni imuni sistem bez uticaja na imunitet CNS-a. Stoga je identifikacija pacijenata sa višim nivoima periferne upale ključna za sprečavanje invaliditeta i poboljšanje ishoda pacijenata.“
„Rezultati ove studije ističu kritičnu potrebu za personalizovanim pristupima lečenja radi efikasnog upravljanja milionima ljudi pogođenih MS-om širom sveta, među kojima mnogi pate od hronične invalidnosti koja značajno utiče na njihov kvalitet života“, navodi dr Monreal.
„Mjerenjem nivoa sNfL i sGFAP na početku bolesti, dobijamo vredne uvide u puteve progresije MS, omogućavajući kliničarima da identifikuju optimalne pacijente za specifične DMT. Ovaj pristup ima za cilj sprečavanje invalidnosti uz izbegavanje nepotrebnih rizika povezanih sa lečenjem za one koji imaju manji rizik.“
