Povećanje telesne težine, dijabetes, rak, depresija i loše zdravlje srca uobičajeni su među radnicima u smenama koji se bore protiv svog telesnog sata da ostanu budni kada bi trebalo da spavaju; da ne pominjemo jelo u trenucima kada im se metabolizam normalno usporava.
Ova neusklađenost izaziva pustoš po zdravlje osobe jer su normalni cirkadijalni ritmovi tela bačeni u nered.
Istraživanja pokazuju da kada jedete ima pravi uticaj na zdravlje, a nova studija na glodarima je istakla jedan osnovni mehanizam koji može izazvati promene u apetitu kada se ciklusi spavanja i buđenja i dan-noć ne poklapaju.
Tim istraživača sa Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji istražio je vezu između hormona vezanih za cikluse spavanja i buđenja i dnevnih obrazaca hranjenja pacova i otkrio da poremećeni cirkadijalni ritmovi duboko utiču na ponašanje životinja u ishrani.
Istraživači su poremetili normalne telesne ritmove pacova tako što su životinjama davali infuzije hormona zvanog kortikosteron bilo u sinhronizaciji ili van faze sa svetlo-tamnim signalima.
Kortikosteron je za glodare ono što je kortizol za ljude: glukokortikoidni hormon koji naglo raste u satima pre buđenja, a zatim stalno opada tokom dana.
Pacovi sa normalnim ritmom bili su poremećeni neblagovremenim naletima kortikosterona konzumirali su istu količinu hrane svakog dana kao insinhronizovane životinje i kontrolna grupa pacova koji nisu primali infuzije. Ali pojeli su skoro polovinu dnevnog unosa hrane u vremenima kada bi se inače odmarali.
Iako ovo izmenjeno vreme nije bilo povezano sa bilo kakvim dobijanjem na težini ili povećanjem masne mase, bilo je to ogromno odstupanje od njihovih uobičajenih obrazaca hranjenja – koje su istraživači pratili do veće aktivnosti u neodgovarajućim vremenima u genima koji regulišu apetit.
Pacovi sa neusklađenim nivoima kortikosterona imali su porast u ekspresiji nekoliko gena koji proizvode proteine da stimulišu apetit u trenucima kada su ti geni normalno isključeni. Ovo, u kombinaciji sa zatišjem gena za suzbijanje apetita, verovatno je dovelo do povećane želje da se jede znatno više tokom neaktivne faze dana životinja, pokazalo je istraživanje.
„Kada poremetimo normalan odnos kortikosterona sa ciklusom svetlosti iz dana u noć, to dovodi do abnormalne regulacije gena i apetita tokom perioda tokom kojeg životinje normalno spavaju“, objašnjava neuronaučnik i autor studije Staford Lajtman sa Univerziteta u Bristolu.
Sve je ovo sjajno znati, ali ako se ispostavi da se isti fenomen javlja i kod ljudi, šta bi radnici u smenama mogli da urade da bi minimizirali uticaj njihovog radnog rasporeda na njihovo zdravlje?
Medicinske sestre, čuvari i drugi radnici u smenama znaju više od većine koliko izazovno može biti pridržavanje uobičajenih saveta za suzbijanje zdravstvenih mana njihovog vitalnog posla: dobiti malo sunčeve svetlosti, malo vežbati i jesti obroke u redovno vreme.
Postoje dobri dokazi za ove preporuke: ispitivanja na ljudima – koja su informativnija od studija na životinjama – pokazala su kako ograničavanje obroka na dan može pomoći u sprečavanju poremećaja raspoloženja povezanih sa noćnim radom.
Vremenski ograničena ishrana, koja ograničava sate kada ljudi jedu, ali ne nužno i unos kalorija, takođe je pomogla da se poboljšaju markeri kardiovaskularnog zdravlja u tromesečnoj studiji vatrogasaca.
Ali, kako priznaje autor studije i endokrinološki istraživač Beki Konvej-Kempbel sa Univerziteta u Bristolu, moždane signale koji pokreću povećan apetit može biti „teško zaobići disciplinom ili rutinom“.
Dakle, tim osmišljava studije kako bi istražio farmakološke terapije koje bi mogle da smanje neuređenu ishranu, na osnovu onoga što sada znaju o proteinima koji nisu u stanju da stimulišu noćni apetit.
Strategije životnog stila su na mnogo načina poželjnije od lekova, ali moraju biti izvodljive za ljude.
„Nadamo se da naši nalazi takođe pružaju novi uvid u to kako hronični stres i poremećaj sna dovode do prekomerne potrošnje kalorija“, kaže Konvej-Kempbel.