Trkači su često opsednuti postizanjem bržih vremena, ali sve više njih prepoznaje vrednost sporog trčanja u svom treningu. Sporo trčanje postaje sve popularnije među trkačima različitih nivoa, a istraživanja sugerišu da može imati brojne prednosti za zdravlje i performanse.
Iako se može pomisliti da elitni trkači većinu vremena provode u intenzivnom treningu kako bi postigli svetske rekorde, studije pokazuju da većina njih zapravo veći deo vremena trenira u zoni sporog trčanja, gde se srčana frekvencija održava na nivou koji omogućava razgovor.
Ova strategija ima nekoliko prednosti. Prvo, smanjuje rizik od povreda i bolesti, jer manje opterećuje telo u poređenju sa treningom većeg intenziteta. Takođe pomaže u razvijanju osnovne kondicije, što je ključno za dalje poboljšanje performansi.
Sporo trčanje podstiče telo da koristi masti za energiju, što je efikasniji metabolički proces od korišćenja ugljenih hidrata. Ovo može rezultirati manjom umornošću i boljim performansama na dan trke.
Studije su pokazale da trkači koji provode više vremena u sporom trčanju imaju veće dobitke u aerobnoj bazi i brzini trke u poređenju sa onima koji češće koriste trening visokog intenziteta.
Ako razmišljate o uvođenju sporog trčanja u svoj trening, ključno je prilagoditi tempo kako bi se održala zona niskog intenziteta. To znači trčanje brzinom koja omogućava razgovor bez teškoća, uz održavanje srčane frekvencije na oko 70% maksimuma.
Sporo trčanje može biti korisno i za rekreativne trkače i za profesionalne sportiste. Pažljivo uključivanje ovog stila trčanja u trening može doneti brojne prednosti za zdravlje i performanse, čineći ga ključnim delom svake trkačke rutine.
